![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Argument_terminology_used_in_logic_%2528en%2529.svg/langsr-640px-Argument_terminology_used_in_logic_%2528en%2529.svg.png&w=640&q=50)
Неформална логика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Неформална логика је област проучавања логике и теорије аргументације која процењује и анализира аргументе онако како се користе у природном језику[1].
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Argument_terminology_used_in_logic_%28en%29.svg/640px-Argument_terminology_used_in_logic_%28en%29.svg.png)
Идеја неформалне логике настала је у складу са истраживањима критичког мишљења и развила се у облику покрета „неформалних логичара” у другој половини 20. века међу америчким и европским филозофима, логичарима и лингвистима као последица незадовољство методама формалне логике за анализу свакодневног расуђивања[2]. Истовремено, у историји логике, филозофи су проучавали расуђивање у свакодневном говору још од времена Аристотела. Тренутно се за анализу научних (хуманитарних) сазнања користе и средства неформалне логике[3].
У литератури на руском језику теорија аргументације се иначе може назвати неформалном логиком.[тражи се извор]
Дефиниција
Постоје различите тачке гледишта о циљевима и циљевима неформалне логике, њеној разлици од формалне логике.[тражи се извор]
Амерички филозофи Џонсон и Блер, једни од оснивача покрета „неформалних логичара“, дефинишу неформалну логику као „грану логике чији је задатак да развија неформалне стандарде, критеријуме и процедуре за анализу, тумачење, евалуацију, критику и аргументацију у свакодневном животу“. живот.”[4].
Белгијски логичар Хаим Перелман неформалну логику карактерише као логику аргументације, за разлику од формалне логике – логике доказа[5].
Један број логичара сматра да је главни задатак неформалне логике проучавање логичких грешака[6].