Неовизантијски стил
From Wikipedia, the free encyclopedia
Неовизантијски стил (познати и као „Византијски препород“) био је архитектонски стил настао по угледу на византијски стил градње у Цариграду и Равени. Стил деловао у време еклектике, од 1840-их до Другог светског рата, а посебно био присутан у православним државама источне и јужне Европе.
Стил се највише користио у изградњи верских грађевина, али постоје и примери световне изградње.