српски фудбалер From Wikipedia, the free encyclopedia
Ненад Милијаш (рођен 30. априла 1983. у Београду) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији везног играча.
| Ненад Милијаш | |||
|---|---|---|---|
 Ненад Милијаш | |||
| Пуно име | Ненад Милијаш[1] | ||
| Датум рођења | 30. април 1983.[1] | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Висина | 1,88 m | ||
| Позиција | везни играч | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1995—2000 | Земун | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2000—2005 | Земун | 129 | (17) |
| 2006—2009 | Црвена звезда | 97 | (37) |
| 2009—2012 | Вулверхемптон | 62 | (4) |
| 2012—2014 | Црвена звезда | 58 | (20) |
| 2014—2015 | Манисаспор | 18 | (7) |
| 2015 | Хебеј Чајна форчун | 29 | (13) |
| 2016 | Неи Монгол | 27 | (3) |
| 2017—2019 | Црвена звезда | 47 | (0) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| СЦГ до 21 | 13 | (4) | |
| 2008—2011 | Србија | 25 | (4) |
| Тренерска каријера | |||
| 2019— | Црвена звезда (асистент) | ||
|
* Датум актуелизовања: 19. мај 2019. ** Датум актуелизовања: 20. октобар 2011. | |||
Каријеру је почео у екипи Земуна да би у јануару 2006. прешао у Црвену звезду. Са црвено-белима је у наредне три и по сезоне освојио две дупле круне. Од 2009. до 2012. је играо у енглеској Премијер лиги за Вулверхемптон да би се 2012. вратио у Црвену звезду. У свом другом мандату у клубу је освојио још једну титулу првака Србије. Од 2014. до 2016. је играо у Турској и Кини да би се онда вратио у Звезду и до краја каријере 2019. године освојио још две титуле.
За репрезентацију Србије је играо од 2008. до 2011. године и у том периоду је одиграо 25 утакмица уз четири постигнута гола. Био је учесник Светског првенства 2010. у Јужној Африци.
Милијаш је прошао млађе категорије Земуна, а за први тим овог клуба је дебитовао седам дана пре 17. рођендана, када је ушао у финишу меча са Партизаном 2000. године.[2] У дресу Земуна је до децембра 2005. одиграо 129 првенствених утакмица на којима је постигао 17 голова.
У јануару 2006. је потписао уговор са Црвеном звездом.[3] Незванични деби имао је 20. јануара 2006. на Кипру, у пријатељској утакмици са Литексом, коју су Бугари добили 2:0. Прву такмичарску утакмицу за црвено-беле је одиграо 18. фебруара против Вождовца на Душановцу, када је Звезда славила 2:0 головима Душана Ђокића и Бошка Јанковића.[4] Свој први гол за Звезду је постигао је 11. марта 2006. у победи над Радом 1:0 на "Маракани".[5] Већ у првој полусезони освојио је дуплу круну. Одиграо је десет утакмица у шампионату уз четири поготка,[6] док је у Купу наступио у два меча.[7]
У наредној сезони је поново освојио дуплу круну. Милијаш је у шампионату 2006/07. играо на 25 утакмица уз пет постигнутих погодака,[8] од којих је један био са беле тачке против Партизана у Хумској за победу од 2:1 у 130. вечитом дербију.[9] У освајању Купа забележио је четири одигране утакмице уз један постигнут гол,[10] и то у полуфиналу против Партизана са велике удаљености у 15. минуту за тријумф од 1:0.[11]
Милијаш са Звездом из два покушаја није успео да се стигне до групне фазе Лиге шампиона. Прво је Милан био успешнији у последњој рунди квалификација 2006. године, док се 2007. године испречио шкотски Глазгов Ренџерс, па је Звезда такмичење наставила у Купу УЕФА, где је Милијаш постигао погодак против Бајерна у Београду, а црвено-бели су испустили предност од 2:1 у самом финишу утакмице и на крају изгубили резултатом 2:3.[12][13]
Црвена звезда је шампионат Србије 2007/08. завршила без пораза, али је имала много нерешених резултата, па је на крају била друга,[14] иако је савладала Партизан у 132. вечитом дербију са 4:1 на домаћем терену. Милијаш је на том мечу постигао гол из пенала и поставио коначан резултат, а утакмица је одиграна без присуства публике због казне.[15] Екипа је у Купу заустављена у полуфиналу против Партизана резултатом 2:3, а Милијашу је након судијске грешке поништен регуларан погодак.[16] Милијаш је у сезони 2007/08 укупно одиграо 42 меча у свим такмичењима и постигао 12 голова, само три мање од првог стрелца екипе Ненада Јестровића.[14]
Звезда је лоше одиграла сезону 2008/09. и завршила на трећем месту на табели, а Милијаш је био први стрелац тима са чак 18 голова на 33 утакмице у шампионату.[17] У сезони за заборав одиграо је укупно 39 утакмица у свим такмичењима (највише у тиму) и са 23 поготка био убедљиво најбољи стрелац и играч клуба,[14] а заједно са Алмамијем Мореиром је проглашен је за најбољег фудбалера првенства Србије.[18]
У јуну 2009. је потписао четворогодишњи уговор са Вулверхемптоном.[19] Деби у дресу Вулвса је имао 15. августа 2009. на утакмици против Вест Хема, у првом колу Премијер лиге. Иако је његов тим изгубио са 2:0, Милијаш је пружио одличну партију па га је Скај спортс прогласио за играча меча,[20] док је по избору Еуроспорта уврштен у идеални тим 1. кола.[21] Свој први гол у дресу Вулвса је постигао 5. децембра 2009. у победи од 2:1 над Болтоном.[22] Свој други и уједно последњи гол у сезони 2009/10. је постигао 20. децембра 2009. у победи 2:0 над Барнлијем.[23] У својој првој сезони у дресу Вулвса је наступио на 19 утакмица (12 као стартер) у Премијер лиги а забележио је и два наступа у ФА купу и један у Лига купу.[24]
У сезони 2010/11. је одиграо 23 утакмице у Премијер лиги (20 као стартер) и постигао два гола.[24] Први гол је постигао 30. октобра 2010. у победи свог клуба (2:1) над Манчестер ситијем.[25] Други гол је постигао 15. јануара 2011. против истог ривала, али овај пут у поразу (4:3) на Градском стадиону у Манчестеру.[26] Одличну партију је пружио и 6. марта 2011. када је у ремију са Тотенхемом (3:3) прво забележио асистенцију а потом је над њим направљен и пенал који је његов саиграч Кевин Дојл реализовао.[27] Постигао је и два гола у Лига купу, оба са пенала против екипа Саутенда и Нотс каунтија.[28][29] Постигао је и један гол у ФА купу, 8. јануара 2011. на утакмици против Донкастер роверса која је завршена нерешеним резултатом 2:2.[30]
У сезони 2011/12. је одиграо 20 утакмица у Премијер лиги (шест као стартер) и није постигао гол.[24] Таман када се усталио у стартној постави Вулвса, Милијаш је 27. децембра 2011. добио директан црвени картон после старта над Микелом Артетом фудбалером Арсенала.[31] Добио је три меча казне.[32] Клуб се жалио на ову одлуку али је жалба одбијена.[33] Након што је казна истекла, Милијаш није забележио ниједан старт до краја сезоне у Премијер лиги.[24] Вулвси су на крају сезоне испали из премијерлигашког друштва. У овој сезони Милијаш је своје једине голове дао у Лига купу, један против Нортемптона и један против Манчестер ситија.[24]
У августу 2012. је стављен на трансфер листу,[34] а 30. августа 2012. је споразумно раскинуо уговор са Вулвсима.[35]
Милијаш се 31. августа 2012. вратио у Црвену звезду.[36] Дана 22. септембра 2012. на суперлигашкој утакмици против Хајдука у Кули (1:0 за Звезду), Милијаш је одиграо своју стоту првенствену утакмицу за црвено-беле.[37] У сезони 2012/13 је забележио укупно 29 мечева у свим такмичењима уз девет голова,[14] од чега је један био победоносни у 143. вечитом дербију и то главом за тријумф резултатом 3:2.[38]
У наредној 2013/14. сезони, Милијаш је као капитен био један од кључних играча у освајању 26. титуле првака. У походу ка свом трећем шампионском пехару одиграо је 29 утакмица у првенству (највише у тиму уз голмана Бобана Бајковића) и постигао осам голова по чему је био трећи стрелац Звезде, уз девет асистенција.[39][40] Рачунајући сва такмичења у сезони 2013/14 забележио је 36 одиграних утакмица и девет погодака.[14]
Започео је и сезону 2014/15. у црвено-белом дресу и својим головима је донео бодове против нишког Радничког (2:0)[41] и Јагодине (3:0),[42] а опроштајни меч имао је против Војводине (1:0) у Новом Саду.[43]
Дана 26. августа 2014. Милијаш је потписао двогодишњи уговор са турским друголигашем Манисаспором.[44] У турској екипи је за пет месеци на 18 лигашких мечева постигао седам погодака. У фебруару 2015. је прешао у кинеског друголигаша Хебеи, на чијој је клупи тада седео Радомир Антић.[45] У дресу овог клуба је у 2015. години постигао 13 голова на 29 лигашких мечева[46] па је тако значајно помогао да се Хебеи пласира у кинеску Суперлигу.[47] Након Хебеија постао је члан Неи Монгола, такође кинеског друголигаша.[48] За овај клуб је током 2016. године одиграо 27 утакмица и постигао три гола.[46]
Крајем јануара 2017, се вратио у Црвену звезду.[49] У пролећном делу сезоне 2016/17. је наступио на једанаест утакмица (10 у првенству и један у купу).[24] На утакмици против Спартака из Суботице, одиграној 1. априла 2017, је забележио и свој 200. меч за Црвену звезду.[50]
На утакмици против Јавора, одиграној 17. фебруара 2018, Милијаш је одиграо свој 232. меч у Црвеној звезди па је тако престигао Дејана Миловановића и постао играч са највише утакмица за клуб од освајања европске титуле 1991. године.[51] У сезони 2017/18. је освојио своју четврту титулу са црвено-белима.[52]
У сезони 2018/19. Црвена звезда је изборила пласман у Лигу шампиона, али Милијаш није забележио ниједан наступ ни у квалификацијама ни у групној фази овог такмичења.[24] На првенственој утакмици против новосадског Пролетера, одиграној 7. априла 2019, Милијаш је забележио свој 250 наступ у црвено-белом дресу.[4] У овој сезони је наступио на само осам утакмица (седам у првенству и једна у купу).[24] На крају сезоне је освојио своју пету титулу, па је тако ушао у историју као први играч који је освојио пет пехара домаћег шампионата од распада СФРЈ.[53] Последњи меч у играчкој каријери је одиграо 19. маја 2019. у задњем колу Суперлиге против крушевачког Напретка, када је и подигао пехар шампиона Србије.[54]
Милијаш је наступао за младу репрезентацију Србије и Црне Горе. У мају 2006, селектор младе репрезентације Драган Окука је уврстио Милијаша на коначан списак играча за Европско првенство 2006. у Португалу.[55] Репрезентација СЦГ је на овом првенству стигла до полуфинала где је елиминисана на пенале од Украјине,[56] а Милијаш је наступио на све четири утакмице на првенству.[57][58][59][60]
Деби у сениорској репрезентацији Србије је имао 6. септембра 2008, у победи од 2:0 над Фарским острвима у квалификацијама за Светско првенство 2010.[61] Свој први гол за репрезентацију постигао је у Београду на пријатељској утакмици са Бугарском, која је завршена резултатом 6:1.[61] Био је стандардан у квалификацијама за Мондијал у Јужној Африци 2010. године. На квалификационом мечу против Аустрије, одиграном 6. јуна 2009. у Београду, Милијаш је постигао једини гол на утакмици за победу Србије минималним резултатом (1:0).[62] То му је уједно био и први такмичарски гол у националном дресу. Поред гола Аустрији постигао је и важан погодак у Београду против Француске из једанаестерца у ремију (1:1), који је одговарао нашој селекцији.[63] Одиграо је један меч на Светском првенству 2010. у Јужној Африци и то у поразу од Гане (0:1).[61]
Последњи пут за Србију је наступио 11. октобра 2011. против Словеније (0:1) у Љубљани у квалификацијама за Европско првенство 2012.[61]
| Клуб | Сезона | Лига | Куп | Лига Куп | Европа | Укупно | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | ||
| Земун | 1999/00. | 2 | 0 | ? | ? | – | – | 2 | 0 | ||
| 2000/01. | 10 | 0 | ? | ? | – | – | 10 | 0 | |||
| 2001/02. | 26 | 1 | ? | ? | – | – | 26 | 1 | |||
| 2002/03. | 27 | 2 | ? | ? | – | – | 27 | 2 | |||
| 2003/04. | 27 | 3 | ? | ? | – | – | 27 | 3 | |||
| 2004/05. | 22 | 3 | ? | ? | – | – | 22 | 3 | |||
| 2005/06. | 15 | 8 | ? | ? | – | – | 15 | 8 | |||
| Укупно | 129 | 17 | ? | ? | – | – | 129 | 17 | |||
| Црвена звезда | 2005/06. | 10 | 4 | 2 | 0 | – | 0 | 0 | 12 | 4 | |
| 2006/07. | 25 | 5 | 5 | 1 | – | 4 | 0 | 34 | 6 | ||
| 2007/08. | 29 | 10 | 3 | 1 | – | 10 | 1 | 42 | 12 | ||
| 2008/09. | 33 | 18 | 4 | 3 | – | 2 | 2 | 39 | 23 | ||
| Укупно | 97 | 37 | 13 | 5 | – | 16 | 3 | 127 | 45 | ||
| Вулверхемптон | 2009/10. | 19 | 2 | 2 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 22 | 2 |
| 2010/11. | 23 | 2 | 2 | 1 | 2 | 2 | 0 | 0 | 27 | 5 | |
| 2011/12. | 20 | 0 | 1 | 0 | 3 | 2 | 0 | 0 | 24 | 2 | |
| Укупно | 62 | 4 | 5 | 1 | 6 | 4 | 0 | 0 | 73 | 9 | |
| Црвена звезда | 2012/13. | 26 | 9 | 3 | 0 | – | 0 | 0 | 29 | 9 | |
| 2013/14. | 29 | 8 | 3 | 1 | – | 4 | 0 | 36 | 9 | ||
| 2014/15. | 3 | 3 | 0 | 0 | – | 0 | 0 | 3 | 3 | ||
| Укупно | 58 | 20 | 6 | 1 | – | 4 | 0 | 68 | 21 | ||
| Манисаспор | 2014/15. | 18 | 7 | 5 | 1 | – | 0 | 0 | 23 | 8 | |
| Укупно | 18 | 7 | 5 | 1 | – | 0 | 0 | 23 | 8 | ||
| Хебеи | 2015. | 29 | 13 | 0 | 0 | – | – | 29 | 13 | ||
| Укупно | 29 | 13 | 0 | 0 | – | – | 29 | 13 | |||
| Неи Монгол | 2016. | 27 | 3 | 0 | 0 | – | – | 27 | 3 | ||
| Укупно | 27 | 3 | 0 | 0 | – | – | 27 | 3 | |||
| Црвена звезда | 2016/17. | 9 | 0 | 1 | 0 | – | – | 10 | 0 | ||
| 2017/18. | 30 | 0 | 3 | 1 | – | 4 | 1 | 37 | 2 | ||
| 2018/19. | 7 | 0 | 1 | 0 | – | 0 | 0 | 8 | 0 | ||
| Укупно | 46 | 0 | 5 | 1 | – | 4 | 1 | 55 | 2 | ||
| Укупно у каријери | 466 | 101 | 34 | 9 | 6 | 4 | 24 | 4 | 530 | 118 | |
| Тим | Година | Наступи | Голови |
|---|---|---|---|
| Србија | 2008. | 5 | 1 |
| 2009. | 9 | 2 | |
| 2010. | 6 | 1 | |
| 2011. | 5 | 0 | |
| Укупно | 25 | 4 | |
| # | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 19. новембар 2008. | Стадион Партизана, Београд, Србија |  Бугарска | 5:1 | 6:1 | Пријатељска |
| 2. | 6. јун 2009. | Стадион Црвене звезде, Београд, Србија |  Аустрија | 1:0 | 1:0 | Квалификације за СП 2010. |
| 3. | 9. септембар 2009. | Стадион Црвене звезде, Београд, Србија |  Француска | 1:0 | 1:1 | Квалификације за СП 2010. |
| 4. | 4. јун 2010. | Стадион Партизана, Београд, Србија |  Камерун | 3:2 | 4:3 | Пријатељска |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
