From Wikipedia, the free encyclopedia
Немачка марка ( , скраћ. ), бивша је званична валута Западне Немачке, као и уједињене Немачке у периоду од 1990. до усвајања евра почетком 2002. Немачка марка је први пут издавана за време савезничке окупације Немачке 1948. чиме је заменила рајхмарку.
Једној марки је одговарало 100 пфенига. Међународна ознака валуте за немачку марку је . На Косову и Метохији и Црној Гори немачка марка је привремено била коришћена као званична валута, док су званичне валуте Босне и Херцеговине, конвертибилна марка, и Бугарске, лев, биле исте вредности као немачка марка.
Марку је први пут издала Банка немачких покрајина (), да би 1957. издавање преузела Немачка савезна банка.
У совјетском окупационом појасу тј. Источној Немачкој се ова валута о периоду од 1948. до 1964. звала исто немачка марка, да би од 1964. променила име у (). Од 1968. до 1990. поново променила име, али овог пута у .
Немачка марка је званично изгубила статус самосталне валуте 1. јануара 1999. увођењем евра. До почетка 2002. марке су и даље биле званично средство плаћања. Од 2002. у Бундесбанци и њеним филијалама марка може бити бесплатно и временски неограничено промењена за евро. Такође велики део трговачких установа је примао марке до 28. фебруара 2002.
Немачка савезна банка је дала изјаву да је до 25. септембра 2005. није замењено око 45% кованица, што је негде око 7,24 милијарде марака, док само 3% новчаница није промењено тј. 7,59 милијарди марака, од чега је већина новчаница била вредности 10 марака тј. 76,5 милиона марака.
Марка се издавала у кованом новцу и новчаницама. Постојале су четири серије новчаница. Ковани новац је издаван од стране министарства финансија, тако да је сав приход од њега ишао на адресу министарства.
Знак | Време издавања | Место ковања | |
од | до | ||
А | 1948 | 1952 | Берлин |
1990 | 1996 2001 | ||
Д | 1948 | 2001 | Минхен |
Ф | 1948 | 2001 | Штутгарт |
Г | 1948 | 2001 | Карлсруе |
Ј | 1948 | 2001 | Хамбург |
Номиналне вредности:
1 пфенига, ковано од 1948.
2 пфенига, ковано од 1950.
5 пфенига, ковано од 1949.
10 пфенига, ковано од 1949.
50 пфенига, ковано од 1949.
1 марка, ковано 1950. и од 1954.
2 марке, ковано 1951. и од 1957.
5 марака, ковано 1951. и од 1956.
Са производњом новог кованог новца од 50 пфенига ковница у Карлсруеу је 1949. г почела са натписом «». Иако се натпис 1950. променио у «» ковница је и даље производила новац с пређашњим натписом. Док се грешка није приметила исковано је 30.000 кованица. Иако је тај натпис био погрешан, новац није повучен са тржишта, него се нормално користио, тако да је такав ковани новац данас тражен и да се за њега може добити до 700 €.
Ретке кованице које су исто тако тражене:
На полеђини кованице од 2 се налазе особе из немачке историје:
Прва серија новчаница издата је 1948. године поводом реформе Немачке банке. Амерички долар је био пример за формат нових новчаница. Вредност новчанице се 24. јуна 1948. проширила на сва три западна дела Берлина. Те новчанице су добиле жиг са словом Б. Другу серију је такође издала . Новчанице (10 и 20 марака) су делимично идентичне са првом серијом, али исто тако постоје потпуно различите новчанице (20 и 50 марака) у овој серији.
Постојале су новчанице следеће номиналне вредности:
Трећу серију (1960—1965) издала је Немачка савезна банка. Изглед се знатно разликовао од претходних новчаница, које су више личиле на привремене новчанице. Ова серија је садржавала уметничка дела слика портрета која су стварали немачки сликари. Ово је прва серија немачких новчаница које су садржавале водени жиг. Да би се избегла политичка дискусија ради насликаних лица и слика, свесно се приказало само јако старе слике на предњој страни и традиционалне симболе као грб, лист храста и симболичне грађевине на задњој страни. Ова серија је важила до почетка 1995. године.
Четврта и последња серија се издавала од 1989. Нова серија била је потребна ради техничког напретка. Ова серија је садржавала портрете знаменитих немачких личности. Фалсификовање старих новчаница је било све лакше, тако да су у нове новчанице уграђене заштитни жигови, који знатно отежавају фалсификовање.
Упадљиво је да код избора слика, које опет приказују људе, равнотежу између мушког и женског пола, веру, и људе из различитих поља рада (књижевност, музика, природна наука, духовна науку). Задња страна новчанице приказује слику из радног поља и окружења лица на предњој страни.
Дана 26. јула 2001. Немачка савезна банка, уз дозволу Немачке владе, издаје у спомен марке златну кованицу по узору на ону последњу из 1999. у вредности од 1 марке. Разликује се само у потпису, уместо пише .
Марка је и након увођења евра остала у сећању јер се и дан данас користи за прерачунавање. Студија из септембра 2004. године је добила резултат да 66% грађана СР Немачке цене Евра прерачунавају се преко марке. То се може објаснити тиме што је однос евра према марки био 1 ЕВРО = 1,95583 , тако да се лако може рачунати са 1 ЕУР = 2 .
Немачка марка је 19. априла 1995. имала вредност од 1$ = 1,3620 (1 евро = 1,4360). То је било најбоље стање према америчком долару, а од 3. априла 1956. до 9. априла 1956. курс је био 1$ = 4,2161 (1 евро = 0,4639). То је било најлошије стање према долару.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.