Небески пол

Небески пол представља пројекцију географског пола на небеску сферу. Пројекција северног географског пола је северни небески пол, а јужног географског пола јужни небески пол. Небеска сфера привидно ротира око осе која спаја северни и јужни небески пол. Положај небеских полова се мења услед прецесије (и, у мањој мери, нутације). Као последица прецесије, небески полови праве кружницу на небу са периодом од око 25.800 година. Тренутно су звезде најближе половима Северњача (на мање од 1° од северног небеског пола, најближа ће бити полу око 2100. године — на мање од 0,5°) и сигма Октанта (на око 1° од јужног небеског пола и удаљава се). Северни небески пол има деклинацију δ = +90°, а јужни δ = -90°.^[1]

• 
  Положај северног небеског пола
• 
  Положај јужног небеског пола
• 
  Пројекција преспецијалне стазе Северног пола на фиксном небу Епоха Ј2000.0 за временски интервал од 48000 пре заједничке ере до 52000 уобичајене ере.^[2]
• 
  Прецесија јужног небеског пола
• 
  Ротација звезда око северног небеског пола (скоро непокретна звезда у средишту слике је Северњача)
• 
  Ротација звезда око јужног небеског пола

Северни и јужни небески пол на небеској сфери

Види још

• Небески екватор
• Северњача
• Сигма Октанта
• Прецесија
• Еклиптички пол
• Галактички пол

Референце

1. Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. стр. 76-77. ISBN 978-0-540-07863-9.
2. Vondrák, J.; Capitaine, N.; Wallace, P. (2011-10-01). „New precession expressions, valid for long time intervals”. Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). 534: A22. ISSN 0004-6361. doi:10.1051/0004-6361/201117274.

Литература

• Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. стр. 76-77. ISBN 978-0-540-07863-9.