Национални комитет ослобођења Југославије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ; словен. , мкд. ) је за време Народноослободилачког рата био највиши извршни и наредбодавни орган народне власти у Југославији, са свим обележјима народне револуционарне владе.
Датум оснивања | 29. новембар 1943. |
---|---|
Претходне администрације | |
Расформирано | 7. март 1945. |
Замењена са администрацијом | |
Седиште | Демократска Федеративна Југославија |
Председник НКОЈ-а |
Тек по доласку у ослобођени Београд НКОЈ развија своју делатност у пуном опсегу.
До марта 1945. носилац је преговора са избегличком владом ради постизања споразума а у сврху ликвидације паралелизма двеју влада, у земљи и иностранству, као и међународног признања промена у Југославији. Београдским споразумом 1. новембра 1944. између маршала Тита и Ивана Шубашића постигнут је државни континуитет Југославије са међународно-правног гледишта и утврђена структура јединствене владе, формиране од НКОЈ-а и владе Краљевине Југославије, са задатком да распише изборе за Уставотворну скупштину. До одлуке Конституте краљ Петар II је пренео своју власт на Намесништво.
Кримска конференција великих сила фебруара 1945. санкционисала је споразум усвојивши тзв. Кримску препоруку у којој се тражи неодложно формирање заједничке владе и проширење АВНОЈ-а некомпромитованим посланицима народне скупштине Краљевине Југославије из 1938. године. Краљевска влада и НКОЈ подносе оставке и 7. марта 1945. Указом Краљевскох намесника, на предлог Председништва АВНОЈ-а, формирана је нова јединствена влада.