Наполеон I Бонапарта
француски монарх, војсковођа и политичар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Наполеон I Бонапарта (фр. ; Ајачо, 15. август 1769 — Лонгвуд Света Јелена, 5. мај 1821) је био генерал у Француској револуцији и као вођа био је први конзул Француске Републике од 11. новембра 1799. до 18. маја 1804. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до 6. априла 1814. и онда поново на кратко Конзул од 20. марта до 22. јуна 1815.[1]
Наполеон I Бонапарта | |
---|---|
Пуно име | Наполеон I Бонапарта |
Датум рођења | (1769-08-15)15. август 1769. |
Место рођења | Ајачо, Корзика, Краљевство Француска |
Датум смрти | 5. мај 1821.(1821-05-05) (51 год.) |
Место смрти | Лонгвуд, Света Јелена, Британска империја |
Гроб | Палата инвалида (Париз) |
Самопроглашена титула | цар Француске, краљ Италије |
Супружник | Жозефина де Боарне, Марија Лујза |
Потомство | Наполеон II Бонапарта, Charles Léon, Count Alexandre Joseph Colonna-Walewski, Jules Barthélemy-Saint-Hilaire, Eugen Megerle von Mühlfeld |
Родитељи | Карло Бонапарта Марија Летиција Рамолино |
Династија | Бонапарта |
цар Француске | |
Период | 18. мај 1804 — 11. април 1814. |
Претходник | Он (као први конзул) |
Наследник | Луј XVIII (de jure) |
краљ Италије | |
Период | 17. март 1805 — 11. април 1814. |
Чин | бригадни генерал |
Потпис |
Наполеон је један од најмоћнијих и најутицајнијих државника историје. Важи за једног од највештијих војсковођа и стратега икада, као и за контроверзног лидера. Једни га гледају као похлепног и бескрупулозног аутократу и тиранина, одговорног за смрт више милиона људи, док га други посматрају као храброг и промишљеног владара и националног хероја. Оно што је непобитно је да је се својим маневрима уврстио међу најпознатије историјске фигуре свих времена.
Период његове владавине (1799—1815) се често назива "Наполеонском ером", а серија глобалних конфликата које је Француска водила у његово време се назива "Наполеоновим ратовима".
Наполеон је рођен на Корзици, које је Ђенова због дугова само годину дана пре његовог рођења Италија уступила Француској. Потицао је из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан, тврдоглав и одлучан, па га је мајка са пет година послала у школу за девојчице како би он постао послушнији, што се ипак није десило. Касније је уписан у војну школу у којој се истицао из математике из историје. Језици му нису били јача страна, а француски никад није научио да пише правилно и говорио је јаким корзиканским акцентом. Имао је само 16 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника, од када му је каријера била у сталном успону. Женио се два пута и имао је бројне љубавнице. Прву жену, Жозефину Боарне, од њега старију 6 година са којом није имао деце, упознао је на свечаном балу и био је очаран њеном лепотом. У брак са другом женом, Маријом Лујзом, аустријском принцезом, ступио је 1810. године и она му је подарила наследника Наполеона II. Након пораза у бици код Ватерлоа 1815, живео је у заточеништву на Светој Јелени. Да би прекратио време, писао је мемоаре и играо је билијар. Умро је 1821. године. У тестаменту је тражио да буде сахрањен на обали Сене, што није учињено. Двадесет година касније тело му је премештено у Париз. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година након очеве смрти умро од туберкулозе. Године 1799. Наполеон је извршио државни удар и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа - од које су најславније оне код Аустерлица и Фридланда - и успостављањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.