Мсцислав
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мсцислав или Мстислав (блр. ; рус. ) је град на крајњем истоку Могиљовске области у Републици Белорусији. Административни је центар Мсциславског рејона.
| Мсцислав | |
|---|---|
 Саборни храм светог Александра Невског | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Могиљовска област |
| Рејон | Мсциславски рејон |
| Основан | XII век |
| Статус града | 1136. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 10.644 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 54° 01′ 00″ С; 31° 43′ 00″ И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 203 m m |
  Мсцислав Мсцислав на карти Белорусије | |
| Поштански број | 213470 |
| Позивни број | +375 2240 |
| Регистарска ознака | 6 |
Један је од најстаријих градова у Белорусији, основан у XII веку и често га називају „Малим Вилњусом“ () и „Белоруским Суздалом“ ().[1]
Према процени из 2012. у граду је живело 10.644 становника.
Град лежи на обалама реке Вихре (десне притоке Сожа) на свега 13 км западније од државне границе према Руској Федерацији (Смоленска област) и на 95 км источно од административног центра рејона града Могиљова.
На око 15 км западно од града пролази деоница железнице на релацији Орша—Кричав.
.jpg)
Мсцислав је 1135. основао Смоленски књаз Ростислав Мстиславович који је новом насељу дао име у част свог оца Мстислава Великог, последњег књаза Кијевског Руса. Град се први пут у писаним изворима помиње у летописима из 1156. у време владавине књаза Давида Ристиславовича. Првобитно насеље састојало се од добро утврђеног дворца и околних улица. Мсцислав је од 1180. административни центар истоимене књажевине.
Године 1359. постаје саставни део Литванске Кнежевине. Једно кратко време од 1514. до 1528. био је део Московске Русије.
Године 1634. добија Магдебуршко право, властити грб и постаје слободан трговачки град.
Од 1772. постаје саставни део Руске Империје. Град је 1858. задесио катастрофалан пожар у коме је изгорело око 500 грађевина.
Према подацима из 1897. у граду је живело 8.514 житеља, постојале су мушка и женска гимназија, две библиотеке, штампарија, 3 цркве и 3 манастира, жупни дом са црквом, синагога, болница и апотека.
У саставу Белоруске ССР је од 17. јула 1924. године и од тада је рејонски центар у оквирима Могиљовске области.
Немачки окупатори су током Другог светског рата, за само један дан 15. октобра 1941. зверски погубили око 1.300 мсциславских житеља, углавном јеврејског порекла.
Према процени, у граду је 2012. живело 10.644 становника.
На подручју града налази се археолошка некропола Девичја гора из првог века пре нове ере и средњовековни град Замковаја гора.
У самом средишту града налази се споменик Петру Мстиславцу (рођеном у овом граду) који је 1564. у Москви заједно са Иваном Фјодоровим штампао прво дело на руском језику (Апостоли).
У архитектонском смислу вредни помена су и Кармелићански (саграђен 1637, реновиран 1746-1750) и Језуитски самостан (1730—1738, обновљен 1836).
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
