Морски живот
From Wikipedia, the free encyclopedia
[[Датотека:Orca porpoising.jpg|thumb|upright=1.5|right|
Морски живот или живот у океанима чине биљке, животиње и други организми који живе у сланој води мора и океана или [[Брактична вода|брактичној води приобалних естуара. На основном нивоу, морски живот утиче на природу планете. Морски организми производе кисеоник и изоловани угљеник. Обале су углавном развијене и заштићене морским животом, док неки морски организми помажу у стварању новог копна.
Већина животних облика еволуирала је у морској средини. Према обиму, океани дају око 90% живота на планети.[1] Први кичмењаци појавили су се у облику риба,[2] које су живјеле искључиво у води. Неке су еволуирале у водоземце, који дио живота проводе у води, дио на копну. Друге рибе су еволуирале у копнене сисаре, који су се вратили у океан као што су перајари, делфини или китови. Биљке, као што су келп и алге, расту у водио чине основу за неке подводне екосистеме. Планктон је генерално на дну ланца исхране у води, посебно фитопланктон, који је примарни произвођач.
Морски кичмењаци су прошли кроз велики процес модификације како би преживјели у водама мало богатим кисеоником, укључујући цијеви за дисање код мекушаца. Рибе имају шкрге умјесто плућа, док неке врсте имају обоје, као риба дводихалица. Морски сисари, као што су делфини, китови, фоке и видре, морају периодично да излазе на површину како би удахнули ваздух.
Постоји око 200.000 познатих морских врста, уз око два милиона које тек треба да буду откривене.[3] Морске врсте крећу се од микроскопских, као што је фитопланктон, који је величине до 0,02 микрометра, до огромне породице китова (китови, делфини и ), укључујући плавог кита, највећу познату животињу, која достиже величину до 33 метра.[4][5] Морски микроорганизми, као што су протисти, бактерије и вируси, чине око 70% укупног морског биомаса.