![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Moli%25C3%25A8re_-_Nicolas_Mignard_%25281658%2529.jpg/640px-Moli%25C3%25A8re_-_Nicolas_Mignard_%25281658%2529.jpg&w=640&q=50)
Молијер
француски глумац, писац комедија и директор позоришта / From Wikipedia, the free encyclopedia
Молијер (фр. ), правим именом Жан Батист Поклен (фр. ; Париз, 15. јануар 1622 — Париз, 17. фебруар 1673) био је француски глумац, писац комедија и директор позоришта из епохе класицизма.[1]
Молијер | |
---|---|
![]() Молијер у улози Цезара у представи Попејина смрт; насликао Никола Мињар 1658. године | |
Пуно име | Жан Батист Поклен |
Датум рођења | (1622-01-15)15. јануар 1622. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 17. фебруар 1673.(1673-02-17) (51 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Лицеј Луј Велики |
Најважнија дела | Тврдица Тартиф Мизантроп Дон Жуан |
Сам је себе назвао Молијер као псеудоним.[2] Рођен је у породици имућног краљевог тапетара, завршио је право, али се одрекао правничке каријере и постао глумац. У Паризу је основао позоришну дружину „Славно позориште“ () за коју је прерађивао италијанске комедије и с којом дванаест година лутајући обилазио провинције. У почетку пише фарсе, а прве комедије су му у стиховима. Написао је низ комада у прози и стиху. Представник је класицизма. Исмејавао је ондашње друштво, сталешке предрасуде, поквареност племства и грамзивост буржоазије, а није презао ни од осуде лицемјерног католичког свештенства. Молијер је развио италијанску комедију интриге у друштвену комедију и комедију обичаја с трагикомичном позадином у којима величина комичнога досеже размере трагичнога. Године 1660. преузео је краљевско позориште у Паризу. Код њега се примећује утицај учене комедије ()[3] и комедије умећа (), те утицај античких римских комедиографа (Плаут).
Године 1643. млади Молијер је почео да носи свој псеудоним и коначно окренуо леђа каријери дворског собара и декоратера. После детињства и младости проведених у Паризу, Молијер је дуго боравио у јужној и западној Француској. Тамо се развијао његов комични геније. Повратак у Париз 1658. је био само у први мах скроман. Већ следеће године велики успех и почетак славе донеле су му Смешне прециозе, први значајнији комад, јер је до тада написао само неколико лакрдија без веће важности. После овог тријумфа почео је, у ствари, стваралачки период у Молијеревом животу. Он је са трупом дошао под непосредну заштиту двора и уистину постао краљевски комедиограф.[4]
Молијер је био писац, режисер и глумац. Овај велики мајстор смеха, можда највећи у читавој светској књижевности, умирао је подсмевајући се болести, лекарима, људској глупости, чак и самој смрти.
Пре него што се 17. фебруара 1673. године завеса посљедњи пут спустила за њим, њему је још остало довољно снаге, његовог огромног генија да и бледило и самртничке грчеве свога лица претвори у неодољиво смешне.