From Wikipedia, the free encyclopedia
Мождано крварење (МК), интрацеребрално крварење или церебрално крварење је врста унутарможданог крварења које се јавља у можданом ткиву или/и можданим коморама. Узроци укључују трауму мозга, анеуризме, артериовенске малформације и туморе мозга.[3]
Мождано крварење | |
---|---|
Синоними | Cerebral haemorrhage, cerebral hemorrhage, intra-axial hemorrhage, cerebral hematoma, cerebral bleed, brain bleed |
ЦТ скен спонтаног можданог крварења, у бочне мождане коморе | |
Специјалности | неурохирургија |
Симптоми | Главобоља, једнострана слабост, повраћање, напади, смањен ниво свести, укоченост врата, грозница[1][2] |
Узроци | Трауме мозга, анеуризме, артериовенске малформације, тумори мозга[1] |
Фактори ризика | Висок крвни притисак, амилоидоза, алкохолизам, низак холестерол, разређивачи крви, употреба кокаина[2] |
Дијагностички метод | Компјутеризована томографија [1] |
Слична обољења | Мождани удар[1] |
Лечење | контрола хипертензије, операција, дренажа можданих комора[1] |
Прогноза | у 20% добар исход[2] |
Фреквенција | 2,5 на 10.000 људи годишње[2] |
Смртност | 44% умре у року од месец дана[2] |
Главни фактори ризика за спонтано крварење су висок крвни притисак и амилоидоза. Остали фактори ризика укључују алкохолизам, низак холестерол, разређиваче крви и кокаин.
Симптоми, који се временом погорћавају, могу укључивати главобољу, једнострану слабост, повраћање, нападе, смањен ниво свести и укоченост врата, грозница и повишена температура тела.
Дијагноза се обично поставља компјутерском томографијом. Други услови који се могу појавити на сличан начин укључују исхемијски мождани удар .
Терапија се обично спроводи у јединици интензивне неге. Препоручене смернице саветују снижавање крвног притисак на систолни притисак мањи од 140 ммХг. Разређиваче крви треба искључити, ако је могуће, а шећер у крви регулисати у нормалном опсегу. Оперативно лечење има за циљ успостављање вентрикуларне дренаже за лечење хидроцефалуса, али кортикостероиди се не смеју користити. Операција уклањања накупљене крви у лобањској дупљи је корисна у одређеним случајевима.[3]
Мождани удар је први пут 1823. године подељен на своја два главна типа, крварење у мозгу и недовољан проток крви кроз мозак, и тиме је направљена разлика између можданог удара услед смањеног протока крви и угрушака и крварења у можданом ткиву или/и можданим коморама.[4]
Мождано крварење на глобалном нивоу погађа око 2,5 од 10.000 људи годишње. Око 44% оболелих умре у року од месец дана. Прогноза је повољна код око 20% погођених људи.
Од свих случајева цереброваскуларних болести у Сједињеним Америчким Државама, на трећем месту је мождано крварење са 20% случајева, иза церебралне тромбозе која је на првом (40%) и церебралне емболије (30%) која је на другом месту.[5]
Чешће се јавља код мушкараца и старијих људи.
Када крв иритира ткива због трауме мозга, долази до отока можданог ткива (можданог едема). Крв се накупља и формира масу која се зове хематом, који потом врши притисак на оближње мождано ткиво, смањује проток крви и оштећује мождане ћелије.
До крварења може доћи у:
Постоји више фактора ризика а најчешћи су:
Повреда је најчешћи узрок крварења у мозгу код особа млађих од 50 година.
Ово хронично стање може, током дужег временског периода, ослабити зидове крвних судова. Ако се не лечи, висок крвни притисак је главни узрок дотока крви у мозак који се може спречити.
Анеуризма је проширење која се појављује на ослабљеним деловима зидова крвних судова. Анеуризма може пукнути и довести до крварења у мозгу, али може довести и до можданог удара.
Слабости крвних судова у мозгу и око њега могу бити урођене, а најчешће се откривају тек када особа осети симптоме.
То је поремећај зидова крвних судова који се понекад јавља током процеса старења. Може изазвати многа мала, непримећена крварења пре него што изазове једно велико крварење.
Хемофилија и анемија српастих ћелија могу допринети смањењу нивоа тромбоцита.
Ово стање је повезано са повећаним крварењем, због измењеног састава крви.
Симптоми церебралног крварења могу бити различити и зависе од места крварења, тежине крварења, као и величине ткива у које се крв улива. Симптоми се могу појавити изненада или током времена. Могу се постепено погоршавати или се појавити изненада.
Главни знаци и симптоми су:
Компјутеризована томографска ангиографија (КТА) и магнетне резонантна ангиографија (акриним МРА) су се показале ефикасним у дијагностици интракранијалних васкуларних малформација након можданог крварења.[7] Такође КТА служи и да би се искључио секундарни узрок крварења, или да би се открио „знак тачке“.[8]
Интрапаренхимско крварење се може препознати на КТА јер крв изгледа светлије од другог ткива и одвојена је од унутрашњег дела лобање можданим ткивом. Ткиво које окружује крварење је често мање густо од остатка мозга због едема, и стога је тамније на КТА.[8]
Локација
У случају високог крвног притиска, мождано крварење се обично јавља у:[3][9]
Лечење у великој мери зависи од типа можданог крварења. Брзи ЦТ скенирање и друге дијагностичке мере се користе да би се одредио одговарајући третман, који може укључивати и лекове и операцију.
Трахеална интубација је индикована код људи са смањеним нивоом свести или другим ризиком од опструкције дисајних путева.[10]
ИВ течности се дају за одржавање равнотеже течности, користећи изотоничне, а не хипотоничне течности.[10]
Један преглед је открио да антихипертензивна терапија за снижавање крвног притиска у акутним фазама изгледа побољшава исходе.[11] Други прегледи су открили нејасну разлику између интензивне и мање интензивне контроле крвног притиска.[12] Смернице Америчког удружења за срце и Америчког удружења за мождани удар из 2015. препоручиле су смањење крвног притиска на СБП од 140 ммХг.[4]
Давање коагулационог фактора VIIa (EC 3.4.21.21[13][14][15][16] у року од 4 сата ограничава крварење и стварање хематома, али истовремено може да повећа ризик од тромбоемболије.[10] Стога свеукупно давање коагулационог фактора VIIa не резултује бољим исходима код пацијената без хемофилије.[17]
Трансфузије замрзнуте плазме, витамина К, протамина или тромбоцита могу се дати у случају коагулопатије.[10] Међутим, изгледа да тромбоцити погоршавају исходе код оних са спонтаним интрацеребралним крварењем на антитромбоцитним лековима.[18]
Фосфенитоин или други антиконвулзиви се дају у случају епилептичких напада или крварења у лобањи.[10]
Х2 антагонисти или инхибитори протонске пумпе се обично дају да би се спречили стресни чиреви, стање повезано са можданим крварењем.[10]
Донедавно се сматрало да кортикостероиди смањују оток. Међутим, у великим контролисаним студијама, откривено је да кортикостероиди повећавају стопу морталитета и више се не препоручују.[19][20]
Хируршка интервенција је неопходна ако је хематом већи од 3 cm, ако постоји структурна васкуларна лезија или лобарно крварење код младог пацијента.[10]
Катетер се може унети у мождану васкулатуру да би се затворили или проширили крвни судови, и избегле инвазивне хируршке процедуре.
Аспирација садржаја применом стереотактичке хирургије или ендоскопском дренажом може се примениити код хеморагије базалних ганглија, иако су извештаји о успехо ове методе ограничени.[10]
Може се обавити и краниектомија, у току које се део лобање уклања како би се омогућило проширење простора за мозак који отиче и ограничила његова компресија.
Ризик од смрти од интрапаренхимског крварења код трауматске повреде мозга је посебно висок када се повреда догоди у можданом стаблу.[21] Интрапаренхимска крварења унутар продужене мождине су скоро увек фатална, јер узрокују оштећење Х кранијалног нерва (нервуса вагуса), који игра важну улогу у регулацији циркулације крви и дисању.
Ова врста крварења се такође може јавити у кортексу (можданој кори) или субкортикалним подручјима, обично у фронталним (ћеоним) или темпоралним (слепоочним) режњевима када је последица повреде главе, али понекад и у малом мозгу.[22]
За спонтано мождано крварење који се види на ЦТ снимку, стопа смртности је 34–50% до 30 дана након повреде,[6] а половина смрти се јавља у прва 2 дана.[23] Иако се већина смртних случајева јавља у првим данима након можданог крварења, преживели имају дугорочно гледано морталитета од 27% у поређењу са општом популацијом.[24]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.