Млетачка власт на Јонским острвима
Јонска острва као колонија Млетачке републике у периоду 1363-1797. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јонска острва су била прекоморски посед Венецијанске републике од средине 14. века до касног 18. века. Освајање острва одвијало се постепено. Први који је стечен била је Китера и суседно острво Антикитера, индиректно 1238. и непосредно после 1363. Крф је 1386. добровољно постао део колонија Венеције. Век касније, Венеција је заузела Занте 1485. године, Кефалонију 1500. и Итаку 1503. Освајање је завршено 1718. освајањем Лефкаде. Свако од острва је остало део венецијанске републике све док Наполеон Бонапарта није распустио ову државу 1797. године, анектирајући Крф. Јонска острва се налазе у Јонском мору, на западној обали Грчке. Китера, најјужнија, налази се одмах поред јужног врха Пелопонеза, а Крф, најсевернији, налази се на улазу у Јадранско море. У савременом грчком, период млетачке владавине над грчком територијом је познат као Венетократиа или Енетократиа (грчки: Βενετοκρατια или Ενετοκρατια) и дословно значи „владавина Млечана“.[1] Верује се да је венецијански период на Јонским острвима био пријатан, посебно у поређењу са Туркократијом — турском влашћу над остатком данашње Грчке.[2]
Јонска острва Колонија Млетачке државе Млетачка власт на Јонским острвима | |||
---|---|---|---|
Јонска острва 1785. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Главни град | Крф | ||
Друштво | |||
Службени језик | венецијански | ||
Историја | |||
— Оснивање | 1363. | ||
— Укидање | 1797. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Валута | млетачка лира | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Палатин округ Кефалонија и Закинтос | Француска влада на Јонским острвима | ||
⋮ |
Гувернер Јонских острва током венецијанског периода био је канцелар, који је боравио на Крфу. Поред тога, власти сваког острва биле су подељене на млетачке и домаће власти. Привреда острва заснивала се на извозу домаћих добара, пре свега грожђа, маслиновог уља и вина, док је млетачка лира, валута Венеције, била и валута острва. Неке од карактеристика културе Венеције уграђене су у културу Јонских острва, чиме су до данас утицале на локалну музику, кухињу и језик. Венецијански језик, на пример, који је уведен на острвима као службени језик и који је усвојила виша класа, и данас је популаран на свим острвима.