Мехатроника
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мехатроника је синергетски спој машинства, електротехнике и информационо комуникационих технологија (рачунарство, информатика, аутоматика, обрада сигнала итд.). Јавља се као посебан образовни профил на пољу техничких наука, и као вид интердисциплинарних инжењерских студија, у настојању да се оствари едукација инжењера способних да разумеју у целини функционисање и пројектовање савремених софистицираних производа (уређаја) и система.[1][2]
Како технологија напредује током времена, различите подобласти инжењерства су успеле да се прилагоде и умноже. Намера мехатронике је да произведе дизајнерско решење које обједињује свако од ових различитих подпоља. Првобитно, област мехатронике је била замишљена да буде ништа друго до комбинација механике, електрике и електронике, те је отуда и назив композит речи „механика“ и „електроника“; међутим, како је сложеност техничких система наставила да еволуира, дефиниција је проширена како би укључила више техничких области.
Реч мехатроника настала је на јапанско-енглеском језику, а створио ју је Тецуро Мори, инжењер Јаскава Електрик корпорације. Реч мехатроника је регистрована као заштитни знак од стране ове компаније у Јапану са регистрационим бројем „46-32714“ 1971. године. Компанија је касније објавила право на коришћење те речи јавности, а реч је почела да се користи широм света. Тренутно је реч преведена на многе језике и сматра се суштинским термином за напредну аутоматизовану индустрију.[3]
Многи људи мехатронику третирају као модерну популарну реч која је синоним за аутоматизацију, роботику и електромашинско инжењерство.[4]
Француски стандард NF E 01-010 даје следећу дефиницију: „приступ који има за циљ синергијску интеграцију механике, електронике, теорије управљања и рачунарства у оквиру дизајна и производње производа, у циљу побољшања и/или оптимизације његове функционалности“.[5]