Меријен Мур
From Wikipedia, the free encyclopedia
Меријен Крејг Мур (енгл. ; Кирквуд, 15. новембар 1887 — Њујорк, 5. фебруар 1972) била је америчка песникиња и књижевна критичарка, позната по збиркама Песме (1921), Опсервације (1924), и Сабране песме (1951), као и по појединачним песмама Поезија, Риба, Брак, Хоботница и Медуза. Њено стваралаштво награђено је престижним наградама за поезију: Пулицером (1951), Националном књижевном наградом (1952) и Болигеном (1953). Већи део живота провела је у Њујорку, где је радила у народној библиотеци, уређивала утицајни модернистички часопис Дајал и објављивала есеје и књижевне приказе. Била је позната и по несебичној подршци и афирмацији других песника. У старости се нашла у жижи интересовања, због ексцентричног понашања, неуобичајног облачања и духовитих опаски. Са својим незаобилазним плаштом и тророгим шеширом постала је једна од култних личности Њујорка шездесетих.
Меријен Мур | |
---|---|
Пуно име | Меријен Крејг Мур |
Датум рођења | (1887-11-15)15. новембар 1887. |
Место рођења | Кирквуд, Мисури, САД |
Датум смрти | 5. фебруар 1972.(1972-02-05) (84 год.) |
Место смрти | Њујорк, Њујорк, САД |
Утицаји од | Езра Паунд, Идит Ситвел, Хенри Џејмс, Вилијам Џејмс, Т. С. Елиот, |
Утицао на | Елизабет Бишоп, Џон Ешбери, В. Х. Оден |
Најважнија дела | „Песме“ (1921) „Опсервације“ (1924) „Сабране песме“ (1951) |
У складу са поетиком високог модернизма поезију Меријен Мур одликује језичка прецизност, упечатљив и хладан опис, као и пажљива запажаља о људској природи, животињама, пределима и уметности. Њена поезија је обојена моралистичким тенденцијама, развијајући идеју живота као сталне самоконтроле и неговања врлина попут: храбрости, искрености, одговорности и скромности. Често је у своје песме колажном техником укључивала реченице из других текстова, било да их је узимала из књижевних класика, стручне литературе или популарних часописа. Због својих луцидних описа спољашњег света Елизабет Бишоп ју је назвала највећим живим посматрачем на свету, док ју је Џејмс Дики описао као јединог песника који би био у стању да направи рај од предмета који нас свакодневно окружују.[1]