From Wikipedia, the free encyclopedia
Меморијална награда „Астрид Линдгрен“ (швед. ) је међународна књижевна награда за књижевност за децу коју је Шведска Влада установила 2002. године у част шведске дечје ауторке Астрид Линдгрен, како би промовисала право сваког детета на сјајне приче.[1]
Меморијална награда „Астрид Линдгрен“ | |
---|---|
Додељује се за | књижевност за децу |
Додељује | Шведска Влада |
Датум | мај |
Земља | Шведска |
Представља | Влада Шведске[*] |
Веб-сајт |
Награда износи пет милиона шведских круна, што је чини највреднијом наградом у књижевности за децу и једном од највећих књижевних награда на свету.[2]
Награда се сваке године додељује једном или више живих људи и постојећих институција. Људима за допринос у каријери, а институцијама за њихов дугорочан одрживи рад. Конкретно, то би требало да буду „аутори, илустратори, усмени приповедачи и промотери читања“ чији је „рад највишег квалитета и у духу Астрид Линдгрен“.[3] Циљ награде је повећање интересовања за књижевност за децу и младе и промовисање права деце на културу на глобалном нивоу.
Наградом управља Шведски уметнички савет који финансира искључиво централна Влада.[4] Званично се зове "Награда шведског народа свету". Церемонијом доделе награде председава принцеза Викторија од Шведске.[2]
Добитнике награде бира жири са широким искуством у међународној књижевности за децу и младе, промоцији читања и дечјим правима. Жири чине 12 чланова који су писци, илустратори, књижевници, библиотекари, критичари и стручњаци за права детета. Један члан представља породицу Астрид Линдгрен.[5]
Годишњи циклус почиње најкасније у децембру око 9 месеци пре проглашења номинованих, 15 месеци пре проглашења победника и 18 месеци пре представљања. [6]
Година | Аутор | Земља | Реф. |
---|---|---|---|
2003 | Кристина Нестлингер | Аустрија | |
2003 | Морис Сендак | САД | |
2004 | Лиђија Божунга Нунес | Бразил | |
2005 | Рјоџи Араи | Јапан | |
2005 | Филип Пулман | Уједињено Краљевство | |
2006 | Катарина Петерсон | САД | [8] |
2007 | Banco del Libro | Венецуела | [9] |
2008 | Соња Хартнет | Аустралија | [10] |
2009 | Тамер институт за образовање заједнице | Палестина | [11] |
2010 | Кити Краутер | Белгија | [12] |
2011 | Шон Тан | Аустралија | [13][14] |
2012 | Хис Кајер | Холандија | [15][16][17] |
2013 | Исол | Аргентина | [18][19][20] |
2014 | Барбро Линдгрен | Шведска | [21][22][23] |
2015 | Пројекат за проучавање алтернативног образовања у Јужној Африци | Јужноафричка Република | [24][25] |
2016 | Мег Розоф | Сад/Уједињено Краљевство | [26][27][28] |
2017 | Волф Ерлбрух | Немачка | [29][30][31] |
2018 | Жаклин Вудсон | Уједињено Краљевство | [32][33] |
2019 | Барт Мујарт | Белгија | [34][35][36] |
2020 | Беак Хее-На | Јужна Кореја | [37][38] |
2021 | Жан-Клод Мурлева | Француска | [39] |
2022 | Ева Линдстрем | Шведска | [40] |
2023 | Лори Халсе Андерсон | САД | [41][42] |
2024 | Фондација за домородачку писменост | Аустралија | [43] |
Пет добитника ове награде такође су, и много раније, освојили међународну Награду Ханс Кристијан Андерсен за свој животни допринос књижевности за децу: Сендак и Ерлбрух као илустратори; Ностлингер, Нунес и Патерсон као писци. Године 2020. Вудсон је такође добила Андерсенову награду као писац. Астрид Линдгрен је добила Андерсенову награду 1958. године. [44]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.