Remove ads
Медаља краљице Драге је било одликовање Краљевине Србије. Медаља је у два разреда, златном и сребрном, основана 7. априла 1902. године и додељивала се искључиво женама „без разлике сталежа, као награда за заслуге према Краљу, Краљевском Дому или према Држави.”
| Медаља краљице Драге | |
|---|---|
 Црно-бела фотографија Медаље краљице Драге из збирке Анте Зомборчевића, јануар 1974. године.[1] | |
Додељује  Краљевина Србија | |
| Додељује се за | „подарује женскињу, без разлике сталежа, као награда за заслуге према Краљу, Краљевском Дому или према Држави”[2] |
| Установљен | 7. април 1902. |
Медаља је успостављена у контексту покушаја краља Александра да заштити свој непопуларни брак са краљицом Драгом и била део изградње култа савладарства нове краљице. Идејни и ликовни узор медаље је била Медаља краљице Наталије. Израђивана је у бечкој радионици Карла Флајшхакера.
Век употребе медаље био је свега годину дана и није познато колико је медаља додељено. Веома мали број примерака овог одликовања је сачуван, већина је највероватније уништена због своје политичке компромитованости које је уследило Мајским превратом и повратком династије Карађорђевић, када је ово одликовање и укинуто.
Медаља краљице Драге је у колекцијама једно од најређих одликовања Краљевине Србије.
Remove ads
Закључење брака између краља Александра Обреновића и Драге Машин, знатно старије удовице из угледне грађанске породице, довело је до револта у готово свим слојевима српског друштва. Једини циљ краља Александра у том тренутку био је да заштити своју брачну намеру, макар и по цену потпуног раскида са родитељима који су се противили браку и свим носиоцима дотадашњег режима. Штавише, своју љубав према краљици Драги, Александар је покушао да претвори у државни култ, што је додатно заоштрило тензије у Србији.[3][4][5] У том циљу штампа, увек под снажним утицајем извршне власти, је доносила обиље текстова у прилог браку и користи које из њега проистичу. Дошло је до масовне производње портрета краља и нове краљице, краљичин рођендан — „Драгин дан”, је уврштен у календар државних светковина, њено име су почеле да носе улице, школе и места, а Осми пешадијски пук је проглашен почасним пуком краљице Драге.[6][3][7] Један од начина успостављања култа савладарства и афирмације Драге међу грађанима, је било и оснивање Медаље краљице Драге, која је требала да афирмише нову краљицу међу женама.[8][3][5] Мислећи да чини све како би омражену Драгу приближио јавности, краљ је заправо запечатио судбину династије Обреновић.[3][5][9][10]
Уредбом од 7. априла 1902. године је, уз Медаљу за грађанске заслуге која је уставновљена истом уредбом, установљена Медаља краљице Драге. Медаља је установљена у две класе, као златна и сребрна, и додељивала се искључиво женама „без разлике сталежа, као награда за заслуге према Краљу, Краљевском Дому или према Држави.”[2][11][3][5][12]
Медаља краљице Драге је, како истичу истраживачи Бора Стојановић и Томислав Мухић, у сваком погледу ― од идеје до ликовног решења — конципирана по угледу на Медаљу краљице Наталије,[1][3][5][12][10][13] и спада у категорију искључиво „дамских” одликовања.[11] Медаљу је додељивао краљ према свом нахођењу или на предлог министара. У првом случају указ о одликовању је супотписивао канцелар краљевских ордена, а у другом министар на чији је предлог медаља додељена. Попис одликованих дама се водио у Канцеларији краљевских ордена, а у истој се за свако одликовање плаћала такса у висини куповне цене медаље, стим што је краљ наредбом у указу о одликовању могао да ослободи носиоца плаћања ове таксе. Особа одликована Сребрном медаљом краљице Драге која је после одликована златним степеном медаље, морала је да врати нижи степен Канцеларији краљевских ордена. Медаља је по смрти одликоване особе остајала на чување породици. Као напоменуто, уз медаљу је додељивана и повеља коју је супотписивао канцелар ордена.[2][14][5][10]
Раздобље доделе Медаље краљице Драге је према Мухићу и истраживачу Борису Пристеру био шеснаест месеци,[15][5][10] док други истраживачи наводе период од годину дана.[1][12] Према наводима Мухића, није познато да ли је медаља додељивана страним држављанима нити колико је медаља додељено.[16] Медаља краљице Драге је, уз Медаљу за грађанске заслуге, последње одликовање успостављено за време владавине динстије Обреновић.[11][3][5][12]
Remove ads
Медаља има облик овалног прстена на чијем се дну налази машна са аплицираним српским грбом. На траци прстена се налази ћирилички натпис: „”. Над прстеном је краљевска круна, а око истог венац од ловорових гранчица које се укрштају испод машне. У прстену се, причвршћен за рубове, налази ћирилични, црвено или плаво емајлирани монограм краљице Драге.[17][16][5][10]
Боја емајла није наведена у законском тексту, те је због тога како истиче Мухић, немогуће са сигурношћу одредити која је боја емајла била прихваћена као службена. Како истиче овај истраживач, то је вероватно била црвена боја, јер је позната само једна медаља са плаво емајлираним монограмом.[16][5] Ова медаља потиче из збирке суботичког колекционара Анте Зомборчевића,[1][18][16], а према наводима Мухића из 2005. године у власништву је колекционара др Милана Стојановића.[16][19] Он је мишљења да је реч о пробном ковању који није прихваћен као коначно решење.[16][5][а] Истраживач Драгомир Ацовић наводи да због малог броја очуваних примерака медаље није могуће утврдити каква је била разлика између два степена медаље, осим у боји метала. Овај истраживач истиче да је медаља са плавим монограмом била или пробно ковање или је пак једини познати примерак сребрног разреда медаље, док је монограм златног разреда готово извесно био црвене боје.[12] Како боја емајла није наведена у законском тексту, па ни податак да емајла уопште има,[2][18][15][5] Мухић је мишљења да је тај детаљ веома вероватно дефинисан у договору са произвођачем.[15][5] Наличје медаље је потпуно глатко, без икаквих ознака.[1]
Златна Медаља краљице Драге је израђивана од позлаћеног сребра, а сребрна од сребра,[11][15][5] у радионици бечког мајстора Карла Флајшхакера (етимолошки: ), а сви аутентични примерци ове медаље носе ознаке ове радионице.[15][5]
Према законском тексту, оба разреда медаље су се носила на левој страни груди о траци од ружичасте свиле, ширине 25 милиметара, са белим ивичним пругама ширине 4 милиметра, савијеној у облику двоструке машне.[2][17][5][12][10] Према Мухићу, премда је медаља додељивана релативно дуго (16 месеци), познато је веома мало аутентичних примерака и ни једна трака, кутија у којој је чувана или повеља о одликовању.[б][15][5][12] Пристер и Мухић разлог овоме виде у политичкој компромитацији која је пратила ово одличје, те као ивесним истичу да је због тога већина додељених као и не додељених примерака уништена,[15][5][10] због чега је ово одликовање веома ретко.[10]
Remove ads
Истраживачи Павел Цар и Томислав Мухић наводе да у колекционарским круговима и међу музејским делатницима данас највише забуна уносе успешне копије тј. фалсификати Медаље краљице Драге настале техником ливења, изузев монограма који је израђен ковањем. Основни елементи медаље (прстен, венац и круна) су ливени од непознатог материјала и накнадно позлаћени или посребрени. На такав полупроизвод је аплициран монограм. Ови истраживачи наводе да је основа ових фалсификата изведена веома успешно, тако да су читке ознаке ковнице и чистоће метала, те се само пажљивим проматрањем могу уочити разлике у односу на оригинал, поређењем наличја и монтажа делова медаље. Код фалсификата је приметно „пуцање” позлате и зрната структура површине метала, карактеристична за ливене предмете.[22][23] Надаље, Цар и Мухић истичу:
| „ | На свим аутентичним примерцима ознаке радионице и чистоће метала налазе се, осим на самој медаљи, и на алки за провлачење траке. Код наведених копија „пунцирана” је само медаља. Надаље, код аутентичних примерака могуће је на наличју приметити остатке обрезивања делова разним алатом, својеврсни занатски пропуст који је немогуће кривотворити ливењем. Код копија медаље наличје је читаво дорађивано брушењем, како би се отклонили трагови ливења, који су нарочито видљиви по ободу венца.[24][23] Монограм на копији причвршћен је лепком, а наличје је „дотерано”, како би се уклонили трагови ливења, па рубови медаље нису оштри као код кованих примерака.[24][23] Коначно, копије су изливене од легуре непознатог састава, те накнадно галванизоване. Због састава основног материјала на неким је медаљама током времена дошло до отпадања нанесеног слоја испод којега је постао видљив метал тамносиве боје употребљен уместо сребра. Најуспешнији део ове копије је монограм краљице Драге. Тешко је са сигурношћу рећи како је израђен, али постоје три могућности. Најквалитетније, али и најскупље решење би била израда новог алата за ковање основе монограма. Постоји такође могућност да је монограме израдио спретан гравер, но и то би било прилично скупо и дуготрајно. Коначно, могуће је да су некоме у руке доспели оригинални алати за израду монограма или отковани пробни, недовршени комади. Седамдесетих година прошлог столећа, када су се копије појавиле, респродаване су залихе многих ликвидираних бечких радионица, па се на популарном Фломаркту (de) редовито могло пронаћи таквих предмета и материјала.[24][23] Знатне су разлике у детаљима и боји емајла.[24][23] На аутентичним медаљама монограм је израђен од сребра као и остали делови, док је на копијама израђен од томбака, а видљива је и разлика у нијанси црвене боје емајла. Унаточ свему, наведене копије су одличног квалитета, па представљају опасност и за искусније сакупљаче.[24][23] |
” |
Remove ads
- Мухић, описујући примерак медаље са плавим монограмом, наводи да се код њега јасно назиру недорађени трагови резног алата. Спој монограма и прстена је изведен у калају, уобичајеном методом за спајање емајлираних делова ордена при температури од око 140 целзијусових степени која не оштећује емајл.[15][19]
- Истраживач Мила Пилетић у својој студији о српским и црногорским одликовањима из 1987. године наводи само два позната примерка ове медаље: у споменутој колекцији Анте Зомборчевића и у приватној колекцији загребачког судије Вељка Малинара (која је црвено емајлирана).[18] Малинар је доцније збирку донирао Повијесном музеју Хрватске (данас Хрватски повијесни музеј) у Загребу, где је она данас окосница збирке одликовања овог музеја.[20][21] Истраживач Борис Пристер је доцније у својој публикацији из 2000. године кориговао Пилетићеву, новодећи да се у Малинаровој колекцији налазе 2 медаље, чиме је укупан број очуваних примерака, како наводи, уствари три а не два.[10] Истраживачи Павел Цар и Томислав Мухић у својој књизи о српским одликовањима из 2009. године наводе да је сачувано мало аутентичних примерака, на том месту приказујући изглед медаље из приватне збирке Хомен.[5]
Remove ads
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads