![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Columbine_High_USGS.png/640px-Columbine_High_USGS.png&w=640&q=50)
Масакр у Колумбајну
From Wikipedia, the free encyclopedia
Масакр у Колумбајну је био пуцњава у средњој школи Колумбајн у Литлтону, Колорадо који се догодио 20. априла 1999. Два ученика - Ерик Харис и Дилан Клиболд - су том приликом напали ученике и особље, убивши 12 ученика и једног наставника и ранивши 21 ученика уз 3 која су повређена приликом покушаја бега из школе. Нападачи су након тога извршили самоубиство. Поред пуцњаве, сложени и планирани напад је укључивао постављање бомбе да се одвуче пажња ватрогасцима и школском обезбеђењу, боце са пропаном претворене у бомбу смештену у школској мензи, 99 експлозивних направа и подметање бомби у аутомобиле.
Масакр у Колумбајну | |
---|---|
![]() | |
Место | Колумбајн, САД |
Датум | 20. април 1999.; пре 25 година (1999-04-20) време: 11.19—12.08 ч |
Мета | Средња школа Колумбајн |
Убијено | 13 |
Рањено | 24 |
Починилац | Ерик Харис, Дилан Клиболд |
Овај догађај представља шести највећи школски масакр у америчкој историји[тражи се извор] - иза масакра у школи у Бату 1927. године, масакра у Вирџинијском политехничком институту 2007. године, масакра у основној школи Сенди Хук 2012. године, масакра на Универзитету Тексаса 1966. године и масакра у Стоунмен Даглас средњој школи 2018. године, односно други највећи у историји америчких средњих школа. Злочин је инспирисао неколико копија, а "Колумбајн" је постао сленг за школску пуцњаву.
Масакр је дубоко потресао и шокирао америчку јавност, с обзиром на своје размере, изненадност као и на околности у никада правилно разјашњене мотиве. Иако је мотив напада остао нејасан, лични дневници двојице извршилаца сведоче да су желели да њихова акција буде равна бомбашком нападу у Оклахома Ситију. Такође се верује да су извршили ову радњу због злостављања у школи. Због тога је одмах постао тема бројних дебата, односно аргумент кога су користили противници америчког права на држање оружје. Расправе су се осим оружја тицала и свакодневнице америчких средњих школама, постојања клика, тинејџерске употребе антидепресива, разних супкултура као и утицаја интернета[1], музике, насилних филмова и видео-игара на америчку омладину.[2][3] Реакције америчке јавности непосредно након масакра се често наводе као школски пример моралне панике.