Марш смрти у Брну
From Wikipedia, the free encyclopedia
Марш смрти у Брну уобичајен је назив не само за расељавање немачког становништва из Брна 30–31. маја 1945. године већ и за њихову дању судбину. Тих дана хиљаде људи било је приморано да напусти град на основу примене принципа колективне кривице или језика којим су се користили. Око 20.000 људи прошло је такозвани Брнски марш смрти, током којег је око десетина њих умрло од исцрпљености.
Марш смрти у Брну | |
---|---|
![]() Протеривање Немаца из Брна | |
Датум | 30–31. маја 1945. |
Мета | Немци, колаборационисти |
У чешком друштву опстају мишљења да марш, у ствари, осим избијања епидемије у логору Похорелице, није представљао никакву опасност за старије особе и мајке са децом немачке народности. Спорови се не односе само на број прогнаних и на ток читавог догађаја и одговорност институција које су учествовале и њихових представника, већ и на број жртава.
Расељавање жена, деце и стараца из Брна догодило се на основу резолуције Покрајинског националног комитета од 29. маја 1945. године. То се догодило и пре него што је протеривање немачког становништва са територије Чехословачке одобрила Потсдамска конференција. Мера се углавном односила на жене, децу и старије особе, јер су одрасли и војно способни мушкарци у Брну морали да помогну у чишћењу рушевина.
Поход је започео увече 30. маја 1945. године, када је око 20 до 25.000 брњских Немаца кренуло пешице под надзором наоружаних стражара до Рајхрада и даље до логора у Похорелицама у регији Брецлав. Одатле су неки од њих наставили даље до Микулова и Аустрије, где је отишло око 15.000 људи. Остатак је остао у Похорелицама.
Према сведоцима, услови су током марша били веома тешки. Многи учесници су умрли од исцрпљености, од ширења болести и од окрутног поступања стражара. Према дневнику Млада фронта ДНЕС из јуна 2005. године, они су углавном регрутовани међу запосленима у брновској Збројовки
Подаци о броју жртава знатно варирају. У Чешкој се обично пријављује 1.700 смртних случајева. Међутим, немачки извори такође говоре о више од 5.000 жртава.
Догађајем се у прошлости бавила чешка полиција. Истрага 1996. године завршена је закључком да су три особе умрле у маршу, а других 457 се затим срело у логору у Похорелицама због исцрпљености, дијареје, дијареје или неправилне прехране. Према новинарима, полиција која је истраживала случај због сумње у злочин геноцида, одложила је случај
Жртава депортације из Брна означене су спомен-обележјем у близини Похорелице, где је након рата био логор за нужду, у којем је умрло неколико стотина људи. Спомен-камен посвећен је и жртвама марша у врту манастира Августинаца на тргу Мендел у Брну, где је започео трагични марш.
Према попису становништва из 1930. године, у Брну је живело укупно 257.256 становника, од чега је 52.165 изјавило немачку националност, односно приближно петину.