![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/20/%25D0%259D%25D0%25B0%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D0%2592%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D0%25BE%25D0%25B4_28._%25D0%25BC%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B0_1941.jpg/640px-%25D0%259D%25D0%25B0%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D0%2592%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B0_%25D0%25BE%25D0%25B4_28._%25D0%25BC%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B0_1941.jpg&w=640&q=50)
Мартовски пуч
државни удар 27.3.1941. у Краљевини Југославији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мартовски пуч јесте државни удар спроведен 27. марта 1941. у Београду, у тадашњој Краљевини Југославији, којим је са власти збачено трочлано краљевско намјесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем, а власт је предата малољетном краљу Петру II Карађорђевићу. Пуч је планирала и извела група прозападно оријентисаних српских официра Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (ЈКРВ), коју је формално предводио армијски генерал војног ваздухопловства Душан Симовић, који је био повезан са неколико завјера од 1938. па надаље. Главни организатори пуча били су бригадни генерал војног ваздухопловства Боривоје Мирковић, мајор Живан Кнежевић из Краљеве гарде и његов брат Радоје Кнежевић. Поред Радоја Кнежевића, за пуч су вјероватно знале и неке цивилне вође прије самог покретања и кренули су да га подрже, али ниси били међу организаторима. Сам Петар II је био изненађен државним ударом и први пут је на радију чуо изјаву о свом пунољетству.
![]() Насловна страна Времена од 28. марта 1941, дан након потписивања приступа Тројном пакту. | |
Датум | 27. март 1941. |
---|---|
Локација | Београд, Краљевина Југославија |
Исход | Пуч успјешно изведен
|
Умрлих | 1 (случајно)[1] |
Комунистичка партија Југославије није играла никакву улогу у државном удару, иако је дала значајан допринос масовним уличним протестима у многим градовима у којима је јавност подржала државни удар. Пуч је био успјешан и смијенио је трочлано краљевско намјесништво — кнеза Павла, Раденка Станковића и Иву Перовићу — и владу Драгише Цветковића. Два два прије свргавања, Цветковићева влада је потписала Бечки протокол о приступању Југославије Тројном пакту (Осовини). Пуч је планиран неколико мјесеци, а његово спровођење изазвало је потписивање Тројног пакта, охрабрени од британске Управе за специјалне операције.
Војни завјереници довели су на власт седамнаестогодишњег краља Петра II (кога су прогласили пунољетним да би преузео пријесто) и образовали слабу и подијељену владу националног јединства са Симовићем као предсједником владе и Влатком Мачеком и Слободаном Јовановићем као потпредсједницима. Пуч је непосредно довео до осовинске инвазије на Југославију у априлу 1941. године. Важност пуча и накнадне инвазије у одлагању Операције Барбароса, осовинске инвазије на Совјетски Савез (почела 22. јуна 1941) и даље је упитна. Војни историчар Мартин ван Кревелд је 1972. одбацио ту идеју, тврдећи да је инвазија на Југославију заправо помогла и убрзала цјелокупну Балканску кампању, а да су други фактори одредили датум почетка Операције Барбароса. С друге стране, налази објављени 2013. довели до тврдњи да је инвазија на Југославију донекле допринијела одлагању покретања Операције Барбароса.