Мароко
држава у северној Африци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мароко (арап. [ — ал-Магриб], берб. , ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), званично Краљевина Мароко (арап. [], берб. , ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке.[6] На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу. Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.
Краљевина Мароко | |
---|---|
Положај Марока у североисточној Африци. Тамно зелено: Неоспорна територија Марока. Светло зелено: Западна Сахара, територија на коју је полагао право и окупирао углавном Мароко као своју јужну провинцију. [note 2] | |
Главни град | Рабат 34° 02′ N 6° 51′ W |
Највећи град | Казабланка 33° 32′ N 7° 35′ W |
Службени језик |
|
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна полу-уставна монархија[3] |
— Краљ | Мухамед VI |
— Премијер | Азиз Ахануш |
Историја | |
| |
— Идрисиди | 788 |
— Алави (тренутна династија) | око 1668 |
— Протекторат | 30. март 1912. |
— Независност | 7. април 1956. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 446 300 km2 (39 или 57) |
Становништво | |
— процена 2022 | 36,726,831[4] (39) |
— густина | 50,0 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2022 |
— укупно | $331.542 милијарде[5] |
— по становнику | $9,041[5] (58)128 |
ИХР (2019) | 0.686 (121) — |
Валута | Марокански дирхам |
Остале информације | |
Временска зона | |
Позивни број | +212 |
Насељену од палеолитске ере пре више од 90.000 година, прву мароканску државу је основао Идрис I 788. Њом је касније владао низ независних династија, достигавши врхунац као регионална сила у 11. и 12. веку, под Алморавидима и династије Алмохада, када је контролисала већи део Пиринејског полуострва и Магреба.[7] У 15. и 16. веку, Мароко се суочио са спољним претњама свом суверенитету, са Португалијом која је заузела неку територију, а Османско царство је ушло са истока. Династије Мариниди и Садити иначе су се одупирали страној доминацији, а Мароко је био једина северноафричка нација која је избегла османску власт. Династија Алауита, која до данас влада земљом, преузела је власт 1631. године и током наредна два века проширила дипломатске и комерцијалне односе са западним светом. Стратешка локација Марока у близини ушћа у Медитеран привукла је обновљено интересовање Европе; 1912. Француска и Шпанија су поделиле земљу на одговарајуће протекторате, резервишући међународну зону у Тангеру. Након повремених нереда и побуна против колонијалне власти, Мароко је 1956. поново стекао независност и поново се ујединио.
Од стицања независности, Мароко је остао релативно стабилан. Има пету највећу економију у Африци и има значајан утицај и у Африци и у арапском свету; сматра се средњом силом у глобалним пословима и има чланство у Арапској лиги, Унији за Медитеран и Афричкој унији.[8] Мароко је унитарна полууставна монархија са изабраним парламентом. Извршну власт предводе краљ Марока и премијер, док законодавну власт имају два дома парламента: Представнички дом и Дом саветника. Судску власт има Уставни суд, који може да преиспитује валидност закона, избора и референдума.[9] Краљ има огромна извршна и законодавна овлашћења, посебно над војном, спољном политиком и верским пословима; може издавати указе зване дахири, који имају снагу закона, а може и распустити парламент након консултација са премијером и председником уставног суда.
Мароко полаже право на власништво над несамоуправном територијом Западне Сахаре, коју је означио својим јужним провинцијама. Године 1975, након што је Шпанија пристала да деколонизује територију и уступи своју контролу Мароку и Мауританији, избио је герилски рат између тих сила и неких од локалних становника. Године 1979. Мауританија се одрекла права на ту област, али је рат наставио да бесни. Године 1991. постигнут је споразум о прекиду ватре, али је питање суверенитета остало нерешено. Данас Мароко заузима две трећине територије, а напори да се спор реши до сада нису успели да прекину политички ћорсокак.