![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Marianatrenchmap.png/640px-Marianatrenchmap.png&w=640&q=50)
Маријански ров
најдубљи део Земљиног океана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Маријански ров[1] је најдубљи део светских океана и најдубље место на Земљиној кори. Највећа дубина је око 11 и налази се на западу Тихог океана, источно и јужно од Маријанских острва, близу Гвама. То је корито у облику полумесеца у Земљиној кори, у просеку око 2.550 km (1.580 mi) дугачко и 69 km (43 mi) широко. Максимална позната дубина је 10.994 m (36.070 ft) (± 40 m [130 ft]) на јужном крају мале долине у облику прореза у дну познате као Челенџеров бездан.[2][3] Међутим, нека непоновљена мерења стављају најдубљи део на 11.034 m (36.201 ft).[4] Поређења ради: ако би Монт Еверест био постављен у ров у овом тренутку, његов врх би био преко два километра испод воде.[lower-alpha 1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Marianatrenchmap.png/640px-Marianatrenchmap.png)
Ров формира границу између две литосферне плоче, где је Тихоокеанска плоча подвучена испод Филипинске плоче. Дно рова је дубље испод нивоа мора него што је Монт Еверест изнад њега (8.850 ). Притисак на дну износи 108,6 , што је преко хиљаду пута више од стандардног атмосферског притиска на нивоу мора. При овом притиску густина воде је повећана за 4,96%. Температура на дну је 1—4 °C (34—39 °F).[6]
Године 2009, Маријански ров је установљен као национални споменик САД.[7] Моноталамеа је пронађена у рову од стране истраживача Института за океанографију Скрипс на рекордној дубини од 10,6 km (35.000 ft; 6,6 mi) испод површине мора.[8] Подаци такође сугеришу да микробиолошки облици живота успевају у рову.[9][10]