From Wikipedia, the free encyclopedia
Маринер 4 ( 4) је америчка свемирска летјелица из програма Маринер, лансирана 1964. са Земље са првенственом намјером да се истражи Марс и пошаљу фотографије прикупљене приликом проласка сонде поред планете. Маринер 4 је послао прве снимке Марса и прве блиске снимке неке планете осим Земље.
|
Ови снимци су шокирали научну јавност, јер је на снимцима приказана беживотна површина са кратерима слична Мјесечевој. Касније током мисије ће показати да је снимљени дио Марса нетипичан, а снимци су били ниске резолуције и нису показивали занимљиве детаље које ће идуће мисије открити.
Сонда је имала октагоналну конструкцију од магнезијума, 1.270 по дијагонали и 457 висине. Четири соларна панела су била причвршћена на шасију са распоном од 6,88 . Параболичка антена великог појачања пречника 1168 и друга мања омнидирекциона антена су биле монтиране на стубу, па је укупна висина сонде износила 2.890 .
Електронска опрема, погонски систем и каблови су монтирани унутар октогоналног дијела, а телевизијска камера и научна опрема је монтирана изван основне кутије.
Научни инструменти су били:
Снага је долазила од соларних панела, који су могли да произведу 310 у околини Марса. Батерија је била од 1.200 , пуњива. Хидразинско гориво је кориштено за ракетни мотор потиска 222 , за маневре. Контрола нагиба је вршена са азотним млазницима монтиранима на крајевима соларних панела и са 3 жироскопа. Позиција је утврђивана са 4 Сунчева сензора, и по један сензор за Земљу, Марс и Звијезду Канопус.
Радио веза је остваривана са 2 предајника у С таласном подручју (7–10 ) и са једним пријемником који је примао податке на 8 или 33 бита у секунди. Подаци су спремани на магнетску траку капацитета 5,24 милиона бита.
Операције су контролисане са Земље преко командног система који је могао да прими 29 директних команди и 3 командне ријечи за корекцију путање.
Централни рачунар је користио фреквенцију 38,4 за синхронизацију команди.
Контрола температуре је постигнута са подесивим отворима на електронским склоповима, уз кориштење вишеслојне изолације, алуминијумских штитова и посебних боја.
Маринер 4 је пролетио поред Марса 14. и 15. јула 1965. године.
Летјелица је у тренутку пролета била удаљена 9.846 km од површине Марса. Слике су снимљене на магнетску траку и послате на Земљу послије пролаза поред Марса. Пренос слика је трајао од 15. јула до 3. августа, а све слике су послате 2 пута да се отклоне могуће грешке.
21 потпуна фотографија је снимљена и послата на Земљу. Због споре везе (8–33 битова у секунди) и пионирске технике, квалитет снимака је био лош, па су се могли разазнати само већи детаљи на малом дијелу површине Марса (1%) који је снимљен.
Укупни подаци који су послати су имали само око 5,2 милиона битова (634 Килобајта). Из података који су добијени процијењене су вриједности: притисак на површини 410 до 710 Паскала, површинска дневна температура од око -100 °C и одсуство магнетског поља.
Овакви подаци су уздрмали тадашње увјерење о интелигентним бићима на Марсу, и почела су озбиљнија разматрања о могућностима живота микроорганизама у измјереним реалним условима.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.