![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Krusedol-2.jpg/640px-Krusedol-2.jpg&w=640&q=50)
Манастир Крушедол
сакрални објекат и непокретно културно добро у Сремском управном округу, Србија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Манастир Крушедол припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Налази се на југоисточним обронцима Фрушке горе у Војводини.
Манастир Крушедол | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Јурисдикција | СПЦ |
Оснивање | 16. век |
Оснивач | Владика Максим (Бранковић) |
Место | Крушедол |
Држава | ![]() |
Сам манастир се налази у атару села Крушедол, на путу између сремског градића Ириг и села Марадик. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему - Бранковића. Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном Благовестима који је основао владика Максим Бранковић и женског манастира са црквом посвећеном Сретењу, који је подигла његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.
Владика Максим започиње изградњу манастира Крушедол који постаје седиште Београдско-сремске митрополије. Саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту српског деспота Јована Бранковића између 1509. и 1521. године.[1] Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја 1496. године. У њој је навео да 16 својих у Срему лежећих села даје манастиру Крушедолу.[2]
Породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић су сахрањени у Крушедолу.