Лиофилизација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лиофилизација је техника сушења природних супстанци које су кварљиве како би се целе конзервирале и чувале дуго.[1] Она се састоји у одстрањивању воде пре него што ће се замрзнути на ниској температури.[2] Ламонт је 1878. године остварио дехидрацију жуманца јаја, стављајући их у судове под притиском и изолујући их у пумпу. Тај процес се може посматрати претечом онога што се касније користило у индустрији и названо је „лиофилизација.“ Прво проучавање лиофилизатора обавили су 1906. године Дарсонвол и Бордел при академији наука у Паризу. Производња овакве хране почела је 1935. године остварењем једног економичног и практичног поступка. Лиофилизацијом, супротно од оног што се дешава код замрзавања, производи губе сопствени изглед и своје органске особине. Ова техника се користи за конзервирање супстанци биолошког порекла као што су плазма, серуми и витамини, затим фармацеутски производи као што су антибиотици и храна као што су млеко, кафа и месо. [3][4]