Лемљење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лемљење је процес спајања нераздвојивим спојем два метална дела помоћу отопине трећег метала, тзв. лема. Лем је метал или смеса метала ниске тачке топљења. Лемилом (лемилицом) се лем растапа док је у контакту са лемним местом. Меко лемљење је спајање помоћу растаљеног додатног материјала или лема, чије је талиште ниже од талишта основног материјала који се спаја, а износи испод 350°C (температура топљења олова је 327,46°C). С друге стране, тврдо лемљење се спаја с температуром лема вишом од 350 до 1000°C. Растопљени лем натапа спој, лемило се повлачи, а лем после хлађења образује електричну и механичку везу компоненти споја. Лемљење се може изводити ручно или аутоматски. При аутоматском лемљењу штампана плоча са компонентама се потапа у басен растопљеног лема на неколико секунди, а потом извлачи. После хлађења, све компоненте су залемљене на плочу.
Лемљени се спојеви постижу физичком променом материјала на месту споја. Атоми растопљеног лема дифузијом улазе у површински слој спојних делова, те се ствара легура лема и спојних делова. Да би легирање било успешно, површине спојних делова треба загрејати на радну температуру лемљења која мора бити нешто виша од температуре очвршћавања за лем. Лемити се могу метални делови различитих талишта, али уз услов да им је талиште барем 50 ˚ више од талиште лема. Лемити се могу и неметални делови, ако им се површина претходно метализира.
Подручје таљења неког лема је подручје температура од почетка таљења, до потпуно растопљеног стања. Под радном температуром подразумева се најнижа температура површине изратка на месту лема, на којој температури се лем може умрежити, проширивати и везати на основни материјал изратка. Радна температура мора увек бити виша од температуре очвршћавања. Преко граничне површине лем/основни материјал одвија се измена места атома, а тиме и дифузија (легирање). Због тога површине лемљења морају бити по могућности глатке (дубина храпавости не преко 20 ) и добро очишћене. Да би се одстранили још постојећи површински танки слојеви и да би лем могао добро умрежити површину лемљења, употребљавају се отопине соли (ДИН 8511). Употребљавају се и заштитни плинови, који спречавају или смањују могућност оксидације површине лемљења, пре него што се достигне радна температура.[1]