Књига пророка Јоила
From Wikipedia, the free encyclopedia
Књига пророка Јоила је једна од књига Танаха или Старог завета. Име пророка Јоила се спомиње само у овој књизи и нигде другде у Старом завету. Живео је у Јудеји, након вавилонског ропства. Јоилова књига представља прелаз између пророчанства и апокалипсе.[1][2]
Јуду је опустошила неизмерна хорда скакаваца. Ова најезда скакаваца је све уништила—житна поља, винограде, баште и дрвеће.
Јоил скакавце описује симболично као марширање људске војске. Он све то што је задесило Јуду види као Божју осуду која се ближи због њихових греха.
Кроз књигу су истакнута два велика догађаја. Један је најезда скакаваца, а други изливање Светог Духа. Петар је цитирао изливање Светог Духа у другом поглављу књиге Дела апостолска, на дан Педесетнице.[3]