Књига о доброј љубави
From Wikipedia, the free encyclopedia
„Књига о доброј љубави“ () (1330. и 1343), такође звана и "Књига Архипрезвитера" () или "Књига песама" (), како постојећи рукописи немају називе, је дело клеричке песничке вештине из XIV века. Представља обимно дело од 1728 строфа и сматра се једним од највећих шпанских књижевних дела икада, не само у средњем веку.[1]
Књига о доброј љубави | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | |
Аутор | Хуан Руис, Архипрезвитер из Ите |
Земља | Шпанија |
Језик | Средњовековни шпански |
Издавање | |
Датум | 1330. и 1343. |
Књига о доброј љубави је једна пародија куртоазне љубави са аутобиографским формама, чије методе опонаша аутор. Лида де Малкиел() наглашава да је аутобиографија Књиге изузетно јединствена због културног амбијента хришћанске Шпаније XIV века. Главни аспект књиге о љубави је хумор зато што је Хуан Руис један од највећих представника хумора шпанске књижевности. Књига чини конфликт реалне вредности праве љубави и апстрактости божанске љубави. Књига о доброј љубави је, без сумње, шпанска књижевна творевина која је у већим размерама порасла у интересу модерне критике. Ова књига, заједно са делима "Песма о Сиду" (), "Романсеро" (),"Селестина" (),"Лазарчић" () и "Дон Кихот" () представља један концепт који, несумљиво, ствара групу текстова који никада не изумиру. [2]