Курт Адлер (01. март 1907–21. септембар 1977) био је аустријски класични хор мајстор, музички диригент, писац и пијаниста. Био је најпознатији као хор мајстор и главни диригент Метрополитен опере у Њујорку од 1943. до 1973.[1] Дириговао је у Аустрији, Немачкој, Русији, Чехословачкој, Украјини, САД, Канади, Мексику, Југославији, Румунији, Бугарској и Мађарској.
Курт Адлер је рођен у Јиндрихув Храдецу, Бохемија (данас Чешка), за време Аустро-Угарске империје у буржоаској јеврејској породици. Био је једино дете Зигфрида Адлера (рођен 26. јуна 1876. у Луки у Јихлави, Чешка), власника текстилне фабрике, и Олге (Фирт) Адлер (рођена 3. априла 1883. у Сушицама, Бохемија (данас Чешка).[2] Оба родитеља је убио Гестапо током Другог светског рата, након што су депортовани у концентрациони логор Избица, који је служио као трансфер логор, за логор Белзец у Пољској 15. маја 1942.[3] Његови бака и деда по оцу, Јакоб и Евелина Адлер, сахрањени су у Нојхаусу (сада Јиндрихув Храдец), на хебрејском гробљу.[4] Његови деда и бака по мајци, Алберт и Кетрин Фирт, сахрањени су у Сушицама, у Чешкој.[4]
Током 1930-их многи сада познати музичари, укључујући Адлера, емигрирали су у Сједињене Државе да би побегли од нацизма. Адлер је отишао у САД 9. октобра 1938.[2] Испловио је из Ротердама у Холандији 1938. године на "СС Статендаму".[5]Натурализован је 21. марта 1944.[6]
Курт Адлер је своју професионалну каријеру започео у Немачкој у музичком саставу Берлинске државне опере. Касније се придружио чувеном немачком оперском позоришту у Прагу и Градској опери у Берлину. Придружио се Метрополитен опери 1943. године, под управом Едварда Џонсона, а затим у сарадњи са Рудолфом Бингом, генералним директором, од 1945. до 1973. године.
Саопштење за штампу маестра Адлера након његовог регрутовања за мајстора хора Метрополитен опере у Њујорку каже: „Од времена Ђулија Сетија, пре десет година, никада није постојао ни један мајстор хора за цео италијански, француски, немачки, енглески репертоар и са мојим именовањем, постепена реорганизација и обука ће поново бити централизовани у једној руци."[7]
Курт Адлер је почео да студира музику са шест година код кантора Јакоба Фурнберга.[8] Његово прво јавно појављивање било је са четрнаест година.
Његово целокупно музичко образовање било је у Бечу, Аустрија. Остали наставници су проф. Рихард Роберт, Фани Боем-Крамер, проф. Александар Манхарт (1875–1936) (клавир); проф. Карл Вајгл (1881–1949), проф. Гвидо Адлер (1855–1941), проф. Вилхелм Фишер (1886–1962) (теорија); Проф. Фердинанд Фол (1867–1929), такође Херман Вајгерт (1890–1955), Ерих Клајбер (1890–1956) (дириговање). Године 1925. завршио је класичну академску гимназију у Бечу. Године 1927. стекао је диплому музикологије на Универзитету у Бечу, што одговара звању магистра уметности на Филозофском факултету Универзитета у Бечу.[9]
1944–1947, Музички директор, Опера Национал и Опера де Мексико, Мексико Сити.
1952, Музички директор, Централ Сити Опера Фестивал, Централ Сити, Колорадо.
1954, Музички директор оперских представа у Грчком театру, Холивуд, Калифорнија.
Диригент бројних емисија и телевизијских представа оперске и симфонијске музике.
1929–1932, организатор и диригент Студентског оркестра Немачке музичке академије (Deutsche Akademie für Musik und darstellende Kunst in Prag), Праг, Чехословачка.
1943, Адлер, К.: Песме многих ратова, од 16. до 20 века. Њујорк, Хауел, Соскин 1943, 221 стр. Уредио и аранжирао Курт Адлер. (Збирка борбених песама које су угњетавани људе свих времена и нација певали у својој борби против тираније.)
1953–1956, Адлер, К.: Оперска антологија: прослављене арије изабране из опера старих и модерних композитора, у пет томова/ саставио Курт Адлер. Њујорк, Г. Ширмер 1953–1956. Уредио и аранжирао Курт Адлер.
1955, Адлер, К.: Познати оперски хорови. Њујорк, Г. Ширмер 1955, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
1956, Адлер, К.: Албум Примадоне: 42 прослављене арије из познатих опера. Њујорк, Г. Ширмер 1956, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
1960, Адлер, К.: Песме из лаких опера за сопран. Њујорк, Г. Ширмер 1960, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
1965, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Минеаполис, Универзитет Минесота Прес 1965.
1968, Адлер, К.: Дуети из великих опера, за сопран и баритон. Њујорк, Г. Ширмер 1968, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
1968, Адлер, К.: Дуети из великих опера, за сопран и тенор. Њујорк, Г. Ширмер, Уредио и аранжирао Курт Адлер.
1971, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
1974, Адлер, К.: Фонетика и дикција у певању: италијански, француски, шпански, немачки. Минеаполис, Универзитет Минесота Прес, 2. изд.
1975–1977, Адлер, К.: Оперска антологија: прослављене арије изабране из опера старих и модерних композитора, у пет томова/Уредио и аранжирао Курт Адлер. Рочестер, Њујорк, Национално удружење Брајевог писма 1975–1977.
1976, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
1980, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
1985, Адлер, К.: Уметност пратње и тренирања. Њујорк, Да Капо Прес
Адлер се 10. марта 1948. оженио Ирен Хоторн (1917–1986) (рођено име Ирен Мекнут), бившом примабалерином солисткињом Метрополитен опере.
Адлер се 16. септембра 1965. оженио Кристијаном Токо. Једна ћерка: Евелин. [10]
Дана 21. септембра 1977. Адлер је умро код куће у сну, у Батлеру, Њу Џерси, од уремије /хронични гломерулонефритис. [10]
Његови хобији су били колекционарство марака и књига.
Његова спортска активност је укључивала фудбал, хокеј на трави (All Austrian 1926), атлетику, пливање, тенис и пинг-понг.
Његови инструменти су били клавир, оргуље, хармоника, чембало и челеста[2]
United States of America Declaration of Intention and Petition for Naturalization, National Archives and Records Administration, Northeastern Region, New York, New York
Václav Urban: Kurt Adler. Ein leben für die Musik. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg. . 2009. стр.27. ISBN978-3-940768-13-1.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
2009 Václav Urban: Kurt Adler. Ein leben für die Musik. Aus dem Tschechischen übertragen, herausgegeben und mit Ergänzungen versehen von Hana Pfalzová. ConBrio Verlagsgesellschaft, Regensburg 2009. (104 p.). . ISBN978-3-940768-13-1.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
1997 Rudolf M. Wlaschek: Biographia Judaica Bohemiae, 2 vol., Dortmund: Forschungsstelle Ostmitteleuropa, 75 S. . 1997. ISBN978-3-923293-57-5.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
1995 Walter Pass, Gerhard Scheit, Wilhelm Svoboda: Orpheus im Exil – Die Vertreibung der österreichischen Musik von 1938 bis 1945, Wien: Verlag fur Gesellschaftskritik, 409 p. . 1995. ISBN978-3-85115-200-5.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)