![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Kurgan_map.png/640px-Kurgan_map.png&w=640&q=50)
Курганска хипотеза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Курганска хипотеза (курган, гробна хумка или тумул) је хипотеза коју је 1956. године представила Марија Гимбутас, у којој је комбинујући археологију и лингвистику, одредила народе који су говорили праиндоевропски језик и те културе је назвала курганским, по руској речи курган (тумул).
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Kurgan_map.png/640px-Kurgan_map.png)
Ова хипотеза је значајно утицала на проучавање Индоевропљана, тако да се назив прихвата да би се одредио рани праиндоевропски ентитет који је постајао у степама југоисточне Европе у периоду од 5. миленијума п. н. е. до 3 миленијума п. н. е.
Такође, ово је иновативни покушај да се научно објасни првобитно порекло Европљана (Праиндоевропљана), а тако и читаве западне културе коју познајемо. Према ранијем схватању, сви народи на тлу Европе потичу од ратничких, номадских племена, а занемарује се утицај старијих, урођеничких мањинских култура. Према Гимбутасовој теорији на настанак касније Европске културе утицао је спој староседелачке и ширеће источне културе, те је на тлу Европе настала хибридна култура.