Кумулус
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кумулус (лат. — гомила) је врста ниских облака. Називају се још и гомиласти. Настају при интензивним вертикалним струјањима ваздуха, искључиво од водених капљица. Састоје се гомилица беле боје са хоризонталном основом и врхом облика пласта сена или купе. Дају ретке и слабе падавине. Појављују се ујутро, преко дана достижу највеће простирање, а до ноћи нестану. Развијају се на висини од 1.000—2.000 метара.
Кумулус | |
---|---|
Кумулус | |
Скраћеница | Cu |
Симбол | ![]() |
Врста | хумилис, медиокрис |
Тип | гомиласт |
Класификација | ниски |
Падавине | ретко |
Кумулусни облаци су често претходници других врста облака, као што је кумулонимбус, када су под утицајем временских фактора као што су нестабилност, влага и температурни градијент. Нормално, кумулусни облаци производе мало или нимало падавина, али могу прерасти у загушења која носе падавине или кумулонимбус облаке. Кумулусни облаци се могу формирати од водене паре, прехлађених капљица воде или кристала леда, у зависности од температуре околине. Долазе у многим различитим подформама и генерално хладе земљу рефлектујући долазно сунчево зрачење. Кумулусни облаци су део веће категорије слободно-конвективних кумулиформних облака, који укључују кумулонимбусне облаке. Овај други тип рода се понекад категорише засебно као кумулонимбиформни због своје сложеније структуре која често укључује кружни или наковасти врх.[1] Постоје и кумулиформни облаци ограничене конвекције који се састоје од стратокумулуса (ниског степена), алтокумулуса (средње етапе) и цирокумулуса (високог степена).[2] Ова последња три типа рода се понекад класификују одвојено као стратокумулиформни.[1]