Кула (град)
насеље и седиште општине у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Кула је градско насеље и седиште општине Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2022. било је 14.873 становника. Овде се налазе Српска православна црква Светог Марка у Кули и Римокатоличка црква Св. Ђорђа у Кули.
Кула | |
|---|---|
      .jpg)  Кула | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Кула |
| Становништво | |
| — 2022. | 14.873 |
| — густина | 146/ |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 36′ 36″ С; 19° 31′ 54″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 84 |
| Површина | 122,1 2 |
.svg)  Кула Кула на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25230 25231 25235 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | |
Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. , , Кула, укр. .
Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.
У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању дажбина (десетине) за цркву.
- "... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."
- "... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."
У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.
Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.
Почетак организованог досељавања карпатских Русина на просторе данашње Србије везан је управо за Кулу. У мају 1745. године, коморске власти су склопиле уговор са првом групом русинских досељеника, који су пристигли у Кулу, односно на пустару Косцељиско,[1][2] тако да се поменута година (1745) међу Русинима у Србији обележава као почетак њиховог досељавања, а тим поводом је 1995. године у Новом Саду одржан и пригодан научни скуп, којим је обележена 250. годишњица (1745-1995) досељавања Русина на ове просторе.[3]
Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.
Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј, и Кула - Руски Крстур - Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош - Кула - Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица - Врбас - Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.
Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9.000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "".
Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:
- 1812. године основана фабрика пива.
- 1876. године је подигнут први парни млин.
- 1880. године је основана фабрика плугова.
- 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
- 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
- 1904. године основана је фабрика столарија.
- 1906. године основана је фабрика шешира.
- 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
- 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
- 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.
Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.
У насељу Кула живи 15.384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 6.602 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 9.623 | 49,85% | ||
| Црногорци | 3.022 | 15,65% | ||
| Мађари | 2.738 | 14,18% | ||
| Украјинци | 1.125 | 5,82% | ||
| Русини | 725 | 3,75% | ||
| Југословени | 446 | 2,31% | ||
| Хрвати | 322 | 1,66% | ||
| Немци | 97 | 0,50% | ||
| Македонци | 63 | 0,32% | ||
| Словаци | 48 | 0,24% | ||
| Муслимани | 28 | 0,14% | ||
| Словенци | 22 | 0,11% | ||
| Албанци | 19 | 0,09% | ||
| Роми | 17 | 0,08% | ||
| Чеси | 16 | 0,08% | ||
| Буњевци | 12 | 0,06% | ||
| Руси | 10 | 0,05% | ||
| Горанци | 4 | 0,02% | ||
| Бошњаци | 2 | 0,01% | ||
| Румуни | 1 | 0,00% | ||
| Бугари | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 340 | 1,76% | ||
Становништво према полу и старости[6]
| м | ж | |||
| ? | 26 | 21 | ||
| 80+ | 93 | 222 | ||
| 75—79 | 164 | 276 | ||
| 70—74 | 327 | 534 | ||
| 65—69 | 540 | 656 | ||
| 60—64 | 616 | 679 | ||
| 55—59 | 494 | 606 | ||
| 50—54 | 660 | 726 | ||
| 45—49 | 730 | 756 | ||
| 40—44 | 688 | 694 | ||
| 35—39 | 686 | 657 | ||
| 30—34 | 628 | 656 | ||
| 25—29 | 727 | 633 | ||
| 20—24 | 673 | 706 | ||
| 15—19 | 656 | 638 | ||
| 10—14 | 583 | 654 | ||
| 5—9 | 513 | 446 | ||
| 0—4 | 486 | 451 | ||
| Просек : | 37,9 | 40,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
Домаћинства
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 7.708 | 2.504 | 4.633 | 299 | 263 | 9 |
| Женски | 8.460 | 1.898 | 4.656 | 1.431 | 458 | 17 |
| УКУПНО | 16.168 | 4.402 | 9.289 | 1.730 | 721 | 26 |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.579 | 529 | 3 | 3 | 1.243 |
| Женски | 2.456 | 181 | 0 | 2 | 733 |
| УКУПНО | 6.035 | 710 | 3 | 5 | 1.976 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 57 | 193 | 521 | 146 | 228 |
| Женски | 13 | 28 | 518 | 129 | 47 |
| УКУПНО | 70 | 221 | 1.039 | 275 | 275 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 48 | 51 | 208 | 89 | 72 |
| Женски | 78 | 46 | 130 | 215 | 253 |
| УКУПНО | 126 | 97 | 338 | 304 | 325 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 70 | 1 | 0 | 117 | |
| Женски | 37 | 1 | 0 | 45 | |
| УКУПНО | 107 | 2 | 0 | 162 | |
Становништво по делатностима које обавља
Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, који се такмичи у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.[7] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.[8][9]
- Габор Киш (1751-1800), хидрауличар и војни инжењер. Млађи брат Јожефа Киша (1748–1813) заједно са њим пројектант Великoг бачког канала.
- Алекса Поповски (1805-1830), секретар Милоша Обреновића.
- Карло Бијелицки (1813-1878), оснивач Градске библиотеке у Сомбору.
- Милета Лесковац (1873-1942), апотекар.
- Лазар Бајић (1877-1947), доктор правних наука.
- Исидор Бајић (1878-1915), био је српски композитор, учитељ, педагог, мелограф и издавач. Основао је и био први директор Музичке школе у Новом Саду.
- Пал Салаи (1892-непознато), атлетичар, фудбалер, фудбалски тренер. Тренер ФК Парма у сезони 1938-1939.
- Тихомир Влашкалић (1923-1993), председник Централног комитета СК Србије.
- Никола Бошњак (1927-1977), носилац високог израелског признања "Праведник међу нацијама".
- Драгослав Херцег (1948), ректор Универзитета у Новом Саду (1991-1996).
- Бранка Парлић (1955), академска музичарка и пијанисткиња.
- Ендре Шили (1956), математичар и академик, инострани члан Српске академије науке и уметности и члан Краљевско друштва.
- Драган Шкрбић (1968), бивши је српски рукометаш и репрезентативац. Изабран је 2000. године за најбољег играча на свету од стране Међународне рукометне федерације.
- Дејан Луткић (1974), српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.
- Јелена Ђукић (1980), српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
- Надежда Јаковљевић (1994), српска је позоришна глумица. Стална је чланица глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
- Предраг Рајић (1987), српски политички аналитичар, политичар, публициста
Православна црква у Кули
Католичка црква у Кули
Хришћанска адвентистичка црква у Кули
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
