Кукувија
врста сове из породице кукувија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кукувија (лат. ) врста је совe из породице кукувија (лат. Tytonidae). Најраспрострањенија је врста сове и једна је од најраспрострањенијих врста птица. Кукувија се може срести готово било где у свету изузев у поларним и пустињским областима, у Азији северно од Хималаја, већем делу Индонезије и неким пацифичким острвима.[2]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: пасуси, вики везе. |
Кукувија | |
---|---|
Кукувија у Британском центру за дивљину, Енглеска | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Strigiformes |
Породица: | Tytonidae |
Род: | Tyto |
Врста: | T. alba |
Биномно име | |
Tyto alba (Scopoli, 1769) | |
Подврсте | |
Велики број, види текст | |
Распрострањеност кукувија у свету | |
Синоними | |
Strix alba Scopoli, 1769
|
Филогенетски докази показују да постоје најмање три главне линије кукувије — једна у Европи, западној Азији и Африци; једна у југоисточној Азији и Аустралији; и једна у Америци, а на острвима су и неки веома дивергентни таксони. Сходно томе, неки научници деле кукувије на западну кукувију за групу у Европи, западној Азији и Африци; америчку кукувију за групу у Америци; и источну кукувију за групу у југоисточној Азији и Аустралији. Неки таксономисти су додатно раздвојили групу кукувија, признајући до пет врста, па је због тога потребно обавити даља истраживања како би се разјаснила позиција кукувија. Постоји значајна варијација у величини и боји приближно 28 подврста, али кукувија припада средње великим совама и већина подврсти је дужине од 33 до 39 центиметара са распоном крила од 80 до 95 центиметара. Перје на глави и на леђима је сиве или браон боје и веома ишарано, а доњи делови тела варирају од беле до смеђе боје, понекад истачкани тамним шарама. Лице је карактеристично и у облику срца и бело је код већине подврста, са црним очима. Ова сова не хуче, већ испушта језив, дуг крик.
Стаништe су јој насeљeна мeста, пољоприврeдни и други отворeни тeрeни; углавном сe гнeзди по људским објeктима: шталама, црквама и старим зградама.[3] Ова сова је ноћна птица у већем делу свог ареала, али у Британији и на неким пацифичким острвима лови и дању. Кукувија је специјализована за лов на животиње на земљи, а готово целокупна њена исхрана састоји се од мишоликих глодара, рeђe малих птица и инсeката. Плен лоцира по звуку, пошто јој је чуло слуха веома развијено. Кукувија не мења партнера, тако да се једном оформљен пар не раздваја, осим ако једна јединка премине или буде убијена, када друга јединка може формирати нову везу. Размножавање се одвија у различито доба године и зависи од локације, а гнездо садржи у просеку четири јаја која се полажу у шупље дрво, стару грађевину или у пукотину у литици. Женка сама лежи на јајима, а она и млади пилићи се ослањају на мужјака када је реч о храни. Када плена има у изобиљу, популација кукувија се може брзо проширити, а глобално се птица сматра најмањом бригом и није угрожена. Неке подврсте са ограниченим ареалом распрострањења су угроженије. У Србији ова врста спада у групу строго заштићeних врста.[4]