насеље у Италији у округу Бергамо, региону Ломбардија From Wikipedia, the free encyclopedia
Креспи д'Ада (итал. ) историјско је насеље у граду Капријате Сан Ђервазио, Ломбардија, северна Италија. Представља изванредан пример ”фабричког насеља“ из 19. века које су индустријалци подизали у Европи и Северној Америци у жељи да изађу у сусрет радничким потребама. Због нетакнуте и изузетне архитектуре, која је делом још у употреби, локалитет је 1995. уврштен на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи.[1]
Креспи д'Ада | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Место | Италија |
Координате | 45° 35′ 48″ С; 9° 32′ 10″ И |
Површина | 064 km2 (690.000.000 sq ft) |
Критеријуми | Културно добро: iv, v |
Референца | 730 |
Упис | 1995 (-1976. седница) |
Угроженост | не |
Веб-сајт |
1869. године, произвођач текстила, Кристофоро Бениго Креспи је купио један километар долине између река Брембо и Ада, јужно од Капријате Сан Ђервазио, зелећи да оснује воденицу за предење памука на реци Ада.[2] Креспи је увео најмодернију технологију тог времена у пределу памука, а насеље које је подигао за раднике, имало је многе јавне зграде којима су побољшани услови живота радника, као што су: болница, школа, позориште, црква и гробље. Стамбене зграде су, по узору на оне у енглеским радничким насељима, поређане у паралелним низовима, источно од фабрике. Авенија с дрворедом дели индустријску зону од стамбене у облику шаховнице. Инжењер Анђело Кола је био задужен за урбанистички план насеља, а за архитектуру његових зграда архитекта Ернесто Пировано који је ту радио наредних 50 година.
1906. године је, само неколико километара северно од насеља, у Трецо сул'Ади, изграђена хидроелектрана која је имала прву јавну расвету у Италији.[3]
1889. године директор фабрике постао је Кристофоров син Силвио Креспи, који је једно време провео у Олдаму у Енглеској одакле је донео промену у организацији насеља. Напустио је дуге низове стамбених зграда и 1892. је започео изградњу мање зграде за једну породицу која је имала лични врт. На тај начин је породица Креспи успела да створи радничко окружење са око 3.200 радника у коме није, за целих 50 година рада, организован ниједан штрајк.
Након велике економске кризе 1929. године и фашистичке фискалне политике, породица Креспи је била приморана да прода насеље италијанском текстилном предузећу ”STI“ које га је препустили компанији ”Rossart e Varzi“ 1970. године, те компанији ”Legler“ која је продала већину кућа. На крају је индустријска група ”Polli“ обновила фабрику која данас запошљава 600 радника, углавном потомака изворних радника.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.