Корпус Херметикум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Corpus Hermeticum је збирка од 17 старогрчких списа чије се ауторство традиционално приписује легендарној хеленистичкој личности Хермесу Трисмегисту, синкретичкој комбинацији грчког бога Хермеса и египатског бога Теута.[1] Трактати у корпусу су првобитно написани у периоду око 100. — око 300. године, [2] али збирку каква је данас позната први су саставили средњовековни византијски уредници. На латински су га у 15. веку превели италијански хуманисти Марсилио Фићино (1433–1499) и Лодовико Лазарели (1447–1500).[3]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1a/Corpus_Hermeticum.jpg/320px-Corpus_Hermeticum.jpg)
Иако латинска, реч corpus је обично резервисан за читав корпус постојећих списа који се односе на неког аутора или тему, Corpus Hermeticum садржи само мали избор постојећих херметичких текстова (текстови који се приписују Хермесу Трисмегисту, познатијем као Hermetica). Њене појединачне расправе цитирали су многи аутори почев од другог и трећег века па надаље, али је збирка ових текстова као таква први пут посведочена тек у делима византијског филозофа Михаила Псела (око 1017–1078). [4]
Након што су их Фићино и Лазарели превели на латински, Corpus Hermeticum је у великој мери утицао на западну езотеричну традицију. Посебно се сматрало важним током ренесансе и реформације, у којима је херметизам често функционисао као врста средњег положаја између хришћанства и паганизма. [5] Хермесова перципирана антика осигурала је да ће свако писање које му се приписује заузети важно место у Фићиновој доктрини prisca theologia („античка теологија“), која потврђује да постоји јединствена, истинска теологија која је присутна у свим религијама и коју је Бог дао човечанству у далекој, исконској прошлости.[6]