Корисник:Nemanja123321/песак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фудбалски клуб Миљонариос, познат једноставно као Миљонариос, је колумбијски фудбалски клуб са седиштем у Боготи, који се такмичи у лиги Примера А, највећем фудбалском рангу у Колумбији.
ФК Миљонариос | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Фудбалски клуб Миљонариос С.А. |
Надимак | Millos Embajadores (Амбасадори) |
Основан | 29. новембар 1937. |
Стадион | Стадион Ел Кампин Богота, Колумбија |
Капацитет | 36.343 седећих места |
Тренер | Алберто Гамеро |
Лига | Примера А |
2023. | 2. |
Веб-сајт |
То је један од најуспешнијих клубова у Колумбији, што га чини једним од највећих спортских клубова у Јужној Америци. Порекло тима датира из 1920-их, али је почео да се зове Лос Миљонариос 1937. године када се звао Клуб Депортиво Муниципал. Званично је основан 18. јуна 1946. као Клуб Депортиво Лос Миљонариос, а касније фудбалски клуб Миљонариос 20. априла 2011. године, када је реконструисан као акционарско друштво. Од 1938. године, тим игра своје домаће утакмице на стадиону Ел Кампин који тренутно има капацитет од 36.343 седећих места.[1]
Миљонариос је учествовао у Категорији Примера А од њеног оснивања 1948. године, као један од само три тима који су учествовали на свим турнирима, заједно са Индепендиенте Санта Фе-ом и Атлетико Насионал-ом. Миљонариос се такмичи на Класику Капиталину против ривала из домаћег града Индепендиенте Санта Фе-ом, Класико Колумбија са Атлетико Насионал-ом и Класико Ањехо против Депортиво Кали-ја и такође има јако ривалство, под именом Класико де лас Естрелас са Америком де Кали.[2]
Миљонариос је освојио своју прву домаћу титулу 1949. и убрзо након тога формирао тим познатији као „Балет Азул“, који је био референца од великог значаја целом свету током прве половине 1950-их, који су различити јужноамерички и европски стручњаци сматрали најбољим тимом на свету када су остварили велики број победа и међународних титула од великог значаја у то време.[3][4] Алфредо ди Стефано, који се сматра једним од највећих фудбалера свих времена, придружио се Миљонариосу 1949. године и играо је за тим до 1953. године. Током овог периода Миљонариос је освојим Куп Колумбије 1951. и првенство Колумбије 1951. и 1952. Међу својим трофејима, тим је освојио прво издање Малог светског првенства за клубове 1953. године, шампионат Златне свадбе против Реал Мадрида 1952. године, који је тим освојио на стадиону Сантјаго Бернабеу, и Дуело де Кампионес 1950. и 1951. Њихово учешће на овим турнирима дало је тиму надимак "амбасадор" јер је клуб представљао Колумбију на овим турнирима.
То је други најуспешнији тим у колумбијском фудбалу са 23 званичне титуле, укључујући домаћа и међународна првенства. Тим је освојим 16 шампионата у колумбијској лиги, 3 тутуле Купа Колумбије и 2 титуле колумбијског Суперкупа. Такође је освојио Мало светско првенство за клубове 1953. године, континентални шампионат Симон Боливар 1972. и последње издање Купа Мерконортеа 2001. године.[5]
Према ИФФХС-у, Миљонариос је четврти најбољи колумбијски клуб 20. века и девети најбољи колумбијски клуб 21. века. Уврштен је на листе најбољих фудбалских клубова свих времена које су сачинили главни међународни спортски медији, будући да је једини колумбијски клуб присутан на њима. По стандардима КОНМЕБОЛ-а, Миљонариос је трећи најбољи колумбијски клуб на међународним турнирима, са 396,85 бодова, и заузима 51. место на званичној ранг листи клубова Копа Либертадорес. ФИФА га је признала као један од класичних клубова света и прогласила га је првим амбасадором колумбијског фудбала.[6][7]