Корисник:Ema Zečević/песак 6
From Wikipedia, the free encyclopedia
За додатне детаље о историјату Прат-Бигеловог златног новца погледати оригинални чланак Indian Head gold pieces[1]
Прат-Бигелов златни новац јесу две различите серије новчића које је исковала Ковница Сједињених Америчких Држава[2]. Новчићи су сличног дизајна, и обухватају новчић од два и по долара са представом орла, и новчић од пет долара са представом полуорла. Орао четверца је кован у периоду од 1908. до 1915. и од 1925. до 1929. Полуорао је кован од 1908. до 1916. године, као и 1929. године. Новчићи су још увек једини постојећи амерички новчићи са удубљеним дизајном. Ови новчићи су били последњи од њихових деноминација које су пуштене у производњу, чиме је окончана серија производње која је почела 1790-их.
Председник Теодор Рузвелт, од 1904. године, енергично се залагао за нове дизајне кованица Сједињених Држава и натерао је Ковницу новца да ангажује свог пријатеља, вајара Аугустуса Сен-Гауденса[3], да дизајнира пет новчића (четири златника и цент) који би могли да се мењају без овлашћења које издаје Конгрес. Пре своје смрти у августу 1907, Сен-Гауденс је завршио дизајн за орла (новчић од 10 долара) и двоструког орла, иако су оба захтевала накнадни рад како би били потпуно погодни за ковање.
Када су орао и двоструки орао пуштени у употребу крајем 1907. године, Ковница новца је скренула пажњу на полуорла и четврт орла, првобитно планирајући да дуплира дизајн двоструког орла. Ковница је имала потешкоћа са постављањем потребних натписа на мале златнике. Председник Рузвелт је у априлу 1908. убедио директора ковнице Франка Лича[4] да би била боља идеја да се направи дизајн сличан орлу, али испод позадине, како би се обезбедио ефекат високог рељефа. Такве кованице дизајнирао је бостонски вајар Бела Лајон Прат [5]на захтев председниковог пријатеља Вилијама Стерџиса Бигелоуа[6]. После извесних потешкоћа, Ковница је успешно обавила свој посао, иако је Прат био незадовољан модификацијама које су извршили гравери Ковнице, на челу са дугогодишњим главним гравером Чарлсом Е. Барбером[7]. Два комада су се чековала све док Први светски рат није довео до пражњења резерви злата, а затим поново крајем 1920-их. Ниједан новчић није много кружио светом; четвртасти орао је стекао популарност као божићни поклон. Године 1933. председник Френклин Рузвелт је зауставио издавање злата у облику новчића и опозвао многе комаде који су били у приватним или банкарским збиркама.