Корисник:Обрадовић Горан/Први светски рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Први светски рат је био оружани сукоб између два савеза држава (Антанта и Централне силе) који се одвијао на више континената од 1914. до 1918. Последица рата је било више од 40 милиона жртава, укључујући приближно 20 милиона мртвих војника и цивила[1], и значајна разарања држава и економија, те се сматра првим ратом глобалних, светских, размера. Отуда је прво називан Велики рат. Око 60 милиона европских војника је било мобилисано од 1914. до 1918.[2]
Први светски рат | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Антанта: Краљевина Србија Француска Краљевина Италија Руска Империја Уједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе остали |
Централне силе: Аустроугарска Краљевина Бугарска Немачко царство Османско царство | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
5,711 милиона војних, 3,667 милиона цивилних (цео списак) |
4,038 милиона војних, 5,193 милиона цивилних (цео списак) |
Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Краљевина Италија, која се придружила априла 1915, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. Централне силе су чиниле Немачка и Аустроугарска. Отоманско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Краљевина Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља само су Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе остале званично неутралне, иако су многе пружале финансијску и материјалну помоћ једној страни у рату.
Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустроугарске. Напад Аустроугарске на Србију активирао је низ савезништава који су покренули ланчану реакцију објава рата. За месец дана, већи део Европе је био у стању рата.
Рат се водио на неколико фронтова који су нашироко окруживали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 . На Источном фронту, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. На Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту су такође вођене жестоке борбе, а непријатељства су се одвијала и на мору и, по при пут, у ваздуху.
Рат је окончан потписивањем наколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарска и Отоманско царство су била распуштена. Од територија које је заузимала Аустроугарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Отоманско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Отоманског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубило велики део своје западне границе, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог светског рата.