Корални гребен
гребен стена у мору настао растом и таложењем корала / From Wikipedia, the free encyclopedia
Корални гребен је структура у облику гребена у мору, коју творе жарњаци и која с временом постане довољно велика да има значајан еколошки и физички утицај на своју околину.[1] То су највеће структуре изграђене од живих организама на свету. Укупна површина коралних гребена износи 600.000 km², а на Малдивима се гребени издижу до 2.200 m изнад морског дна. Корални гребени су се први пут појавили пре 485 милиона година, у зору раног ордовиција, истиснувши микробне и сунђерасте гребене камбрија.[2]
Корални гребени су претежно изграђени од корала из групе Scleractinia, али у изградњи гребена суделују и ватрени корали (Millepora), као и плави корали (Heliopora coerulea) у тропском Индопацифику. Scleractinia могу опстати од великих дубина до плићака, све до површине мора. Они током много векова изграђују структуру гребена од својих скелета састављених од калцијум карбоната. Корални гребени су комплексни морски екосистеми. Они су биотоп (подручје живота) биоценозе (заједнице живих бића) која се састоји од биљака и животиња, на пример црва, шкољки, сунђера, бодљокошца и ракова. Корални гребени имају значајну улогу као „одгајалишта“ за потомке риба које настањују отворена мора. Корално острво настаје кроз дуготрајне промене нивоа воде. Будући да корални гребен може расти само до морске површине, каснијим спуштањем нивоа воде или издизањем дна настаје једно или више острва, обично у облику атола. Већина корала који граде коралне гребене живи у мутуалистичком односу са посебном врстом фотосинтетичке алге . Алга добија материје за фотосинтезу од корала, као и место за живот, а истовремено га снабдевајући неопходним једињењима за живот, глукозом, аминокиселинама, глицеоролом. Корали својом метаболичком активношћу усложњавају ова проста једињења чиме добијају материал за обављање свих животних функција.[3] Улога је да обезбеђују непрекидно кружење материја.[4] Боја корала долази, у ствари, од алги, чинећи корале јединственим екосистемом.
Понекад називани кишним шумама мора,[5] плитки корални гребени чине неке од најразноврснијих екосистема на Земљи. Заузимају мање од 0,1% површине светског океана, око половине површине Француске, а ипак пружају дом за најмање 25% свих морских врста,[6][7][8][9] укључујући рибе, мекушце, црве, ракове, бодљокошце, сунђере, плаштњаке и друге жарњаке.[10] Корални гребени цветају у океанским водама које пружају мало хранљивих материја. Најчешће се налазе на малим дубинама у тропским водама, али дубоководни и хладни корални гребени постоје у мањим размерама у другим областима.
Корални гребени су опали за 50% од 1950. године, делом зато што су осетљиви на услове воде.[11] Они су под претњом од вишка хранљивих материја (азота и фосфора), повећања садржаја топлоте у океану и закишељавања, прекомерног риболова (на пример, због риболова експлозивима, риболова цијанидом, подводног скуба риболова), употребе крема за сунчање,[12] и штетних пракси коришћења земљишта, укључујући отицање и процуривање (нпр. из инјекционих бунара и септичких јама).[13][14][15]
Корални гребени пружају услуге екосистема за туризам, рибарство и заштиту обале. Годишња глобална економска вредност коралних гребена процењена је на око 30–375 милијарди америчких долара (процене из 1997. и 2003.године)[16][17] до 2,7 билиона долара (процена из 2020. године)[18] до 9,9 билиона долара (процена из 2014. процена).[19]
Корали су врло продуктивни екосистеми и битни су, не само за врсте којима су станиште, већ и за човека. Да су корали од великог еколошког значаја, указују следеће чињенице:
- Риболов – за скоро четвртину свих светских риба, корални гребени су станиште. Од присуства корала зависи колико ће бити квалитетно одгајене рибе које се касније лове и чине основно средство за бројне животне заједнице људи у светском приобаљу.
- Туризам – због свог предивног изгледа, основа су туризма који омогућава изванредну зараду. Добрим еколошким менаџментом је могуће учинити ова места одрживим, да се туризам развија без угрожавања корала.
- Заштита обала – гребени физички штите обалу од таласа током невремена. Осим тога, спречавају ерозију тла, поплаве и уништавања материјалне имовине на обали, чиме се штеде значајна новчана средства.[20]