From Wikipedia, the free encyclopedia
Конзервисање (лат. conservatio - одржавање, чување) подразумева физичке или хемијске мере којима се заштићују храна, биљна влакна, кожа, крзно, лепкови, боје, мирисне материје, дрво, сточна храна и др. од трулежи, распадања, превирања, плеснивости и других штетних промена. Све побројане и друге материје су органска једињења или смеше које служе као храна бактеријама које под погодним условима изазивају труљење тих материја, при чему се развијају гасови непријатног мириса, постепено долази до хемијског распадања, па производ постаје неупотребљив. Да би се поменути и други производи заштитили од пропадања, они се конзервишу на различите начине; нпр., за конзервирање намирница примењују се следећи поступци:
За конзервирање се могу користити и заштитни гасови, примена механичке стерилизације помоћу ултрафиитера итд. Оснивач конзервне технике је Француз Никола Апер, који је 1804. конзервисао месо и поврће у стакленим теглама за потребе француске војске (за шта је од Наполеона добио награду). За производе који не служе за исхрану, а треба их конзервирати, могу се употребни врло ефикасна отровна средства, нпр., арсенова једињења (препарирање животиња и птица); катрански производи за импрегнацију и конзервирање дрвета.
За неке методе презервације хране је познато да стварају карциногене. Године 2015, Међународна агенција за истраживање рака Светске здравствене организације класификовала је прерађено месо, тј. месо које је подвргнуто засољавању, ферментисању, и димљењу, као „карциногено за људе“.[1][2][3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.