Коан
загонетка или парадокс којим се жели показати неадекватност логичког мишљења / From Wikipedia, the free encyclopedia
Коан (јапански, кинески: гонг-ан) у зен будизму представља загонетку или парадокс, којим се жели показати неадекватност логичког мишљења.
У неким случајевима, да би подстакли пробуђење, односно прелаз на другу духовну димензију постојања, мајстори зена својим ученицима дају умне загонетке богате логичким апсурдима, коане, који у једном тренутку решавања доводе до духовног скока, када ученик спозна стање будности (види: бодхи, сатори).
Коан је начин дијалога измеду учитеља и ученика, који треба да открије Будин ум тако што поставља питање које је апсурдно за обичан ум.[1] Представља карактеристичну праксу зена.[1]
До 10. века кунг-ан (коан) је постао признат и нашироко упражњаван као средство за постизање просветљења. Познати примери коана су: „Какав је звук пљеска једне руке?" или „Какво је било твоје лице пре твог рођења?".