Кнежевина Арбанон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Арбанон (алб. или , грч. [], лат. ) је била кнежевина којом је владала домородачка породица Прогони,[1] и прва албанска држава која се појавила у забележеној историји. Кнежевину је 1190. године успоставио староседелац архонт Прогон у околини Кроје, источно и североисточно од млетачких територија.[2] Прогона су наследили његови синови Ђин, а затим Деметрије (Димитрије), који су успели да задрже знатан степен аутономије од Византијског царства.
Кнежевина Арбанон (албански) (грчки) Арбанон | |||
---|---|---|---|
Арбанон око 1208. године. | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Балкан | ||
Главни град | Кроја | ||
Друштво | |||
Службени језик | албански | ||
Религија | католицизам, православље | ||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1190. | ||
— Укидање | 1215/1216. | ||
— Статус | кнежевина | ||
Земље претходнице и наследнице {{{Име_генитив}}} | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Византијско царство под династијом Анђела | Краљевина Албанија (1272—1368) |
Године 1204. Арбанон је стекао пуну, иако привремену, политичку независност, користећи предност слабљења Константинопоља након његовог пљачкања током Четвртог крсташког рата.[3] Међутим, Арбанон је изгубио велику аутономију око 1216, када је епирски владар Михајло I Комнин Дука започео инвазију на север у Албанију и Македонију, заузевши Кроју и окончавши независност кнежевине. Од ове године, после смрти Демитрија, последњег владара породице Прогон, Арбанон је сукцесивно контролисала Епирска деспотовина, затим Бугарско царство, а од 1235. године и Никејско царство.[4]
Током овог периода, овим подручјем су владали грчко-албански господар Гргур Камона, нови супружник Деметријеве бивше Српкиње Комнине Немањић, и Голем (Гулам), локални магнат који је оженио Камонасову и Комненину кћер.[5] Арбанон је на крају у зиму 1256–1257 припојио византијски државник Георгије Акрополит. Голем је касније нестао из историјских записа.[6] Главни примарни извор за касни Арбанон и његову историју је рад византијског историчара из 13. века Ђорђа Акрополита.