Клаус фон Штауфенберг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гроф Клаус Филип Марија Шенк фон Штауфенберг[1] ( ; Јетинген-Шепах, 15. новембар 1907 — Берлин, 20. јул 1944) је био немачки аристократа и армијски пуковник током Другог светског рата. Био је једна од главних фигура у јулској завери да се убије Адолф Хитлер.[2]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Клаус фон Штауфенберг | |
---|---|
Датум рођења | (1907-11-15)15. новембар 1907. |
Место рођења | Јетинген-Шепах, Немачко царство |
Датум смрти | 20. јул 1944.(1944-07-20) (36 год.) |
Место смрти | Берлин, Нацистичка Немачка |
По избијању Другог светског рата распоређен на Источни фронт као официр Вермахта, где није могао да поднесе злодела припадника СС-одреда над Русима и Јеврејима у Украјини, због чега бива пребачен у Ромелов Афрички корпус. На том фронту губи лево око и десну руку. Са поразима у Африци и на Источном фронту, као официр који никада није био члан Нацистичке партије, схватио је да Немачка срља у пропаст и спрема се да изврши државни удар (настојећи да око себе окупи Ервина Ромела, Лудвига Бека итд).
Као старији штабни официр Вермахта, са уредним приступом Хитлеру на његовим састанцима, Штауфенберг је преузео главну улогу у завери. Њему је дат задатак да подметне ташну, у којој су били спаковани експлозив и временски механизам, поред Хитлера у његовој колиби за састанке у војној врховној команди у Вулфшанцеу ( ) близу Растенбурга, Источна Пруска (данас Кентшин, Пољска).
Иако је четворо људи убијено и скоро сви присутни су рањени, Хитлер је само лакше рањен. Штауфенберг је ухапшен и пресуђено му је истог дана, а погубљен је пола сата после поноћи. Многи завереници су такође погубљени наредних дана.
Данас, због своје кључне улоге коју је одиграо у 20. јулској завери, Штауфенберг се слави као немачки национални херој и симбол немачког отпора нацистичком режиму. Бројне улице и тргови су названи по њему. Дом Ган је такође написао поему Штауфенберг у његову част.