Кијевски мисал

Кијевски мисал (Кијевски листићи) је седмолисни глагољски рукопис старословенског канона који садржи делове римокатоличке литургије. Сматра се најстаријим и најархаичнијим старословенским рукописом^[1] и датиран је најкасније у 10. веку. Седам листова пергамента сачувани су у малом формату (14,5x10,5 cm). Има необичан тип глагољских слова која се разликују од репрезентативних споменика старословенског канона. Слова не допиру до доње линије већ су везана за горњу и „висе” с ње.

Седма страница Кијевског мисала

Трећа страница Кијевког мисала

Датирање и порекло

Прва страница рукописа је писана касније, вероватно на прелазу из 11. и 12. век. Лингвистичка, палеографска и графичка својства указују на то да је пореклом са Балкана. На тој првој страни је спроведен једнојеров систем који је карактеристичан за писменост нашег подручја. 

Преосталих шест листова показују чешке и словачке дијалекатске црте и они датирају из 10. века. Један од главних доказа њихове старине јесте доследно чување полугласника Јж— у 10. веку још увек није дошло до вокализације полугласника.

Нађени су у манастиру Свете Катарине на Синају. Написао их је Димитрије Синаит и чувају се у Кијеву.^[2][3]

Узорак текста

по въсѫдѣ :. Смѣрьно тѧ молимъ вьсемогъи б҃же . молитвами свѧтыхъ твоихъ . и ты самъ бѫди . и даръ твои въсели въ ны . и врѣмѧ наше въ правьдѫ постави :. г҃мь :.

мьшѣ на вьсѧ дьни вьсего лѣта обидѫцѣ :. Б҃ъ иже тварь своѭ велми помилова . и по гнѣвѣ своемь . изволи въплътити сѧ съпасениѣ ради чловѣчьска . и въсхотѣвъ намъ оутврьди срьдьцѣ нашѣ . и милостиѭ твоеѭ просвѣти ны : г҃мь :

надъ оплатъмь :. Близъ насъ бѫди г҃и просимъ тѧ . и молитвѫ нашѫ оуслыши . да оупъвание [въ]ньмемъ дѣлъ своихъ . и въ любъвь даръ сь тебѣ приносимъ : г҃мь :.

прѣфациѣ: вѣчьнъи б҃же : Небесьскыѧ твоѧ силы просимъ и молимъ . да съ вышьними твоими . достоины сътвориши ны : и вѣчьнаѣ твоѣ ихъже жѧдаемъ подасъ намъ милостивьно : х҃мь г҃мь нашимь . и҃мь

по въсѫдѣ :. Просимъ тѧ г҃и дазь намъ . да свѧтъи твои въсѫдъ приемлѭце достоини бѫдемъ очишчениѣ твоего . и вѣра твоѣ въ насъ да въздрастетъ : г҃мь нашимь ис҃м .

Референце

1. Lunt 2001, стр. 9 "The seven glagolitic folia known as the Kiev Folia (KF) are generally considered as most archaic from both the paleographic and the linguistic points of view..."
2. Димитријеви записи старији од Мирослављевог јеванђеља („Политика“, 16. октобар 2015)
3. Димитрије Синаит је најстарији српски књижевник („Политика“, 18. октобар 2015)

Литература

• Lunt, Horace G. (2001). Old Church Slavonic Grammar (7h revised изд.). New York: Mouton de Gruyter. ISBN 978-3-11-016284-4.
• Мошин, В. (2000), Словенска палеографија, Скопје: Менора
• Немчук, В. В. (1983), Київськи глаголичні листки (факсимилно изд.), Киев

Спољашње везе

• The Kiev Missal - World Digital Library (језик: енглески)