Кијевски метро
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кијевски метро (укр. ) је систем брзог пријевоза у Кијеву у власништву Градског вијећа Кијева и којим управља Градско вијеће Кијева.[3][4]
Кијевски метро К иївський метрополітен | |
---|---|
Локација | Кијев, Украјина |
Врста | подземна жељезница |
Број линија | 3[1][2] |
Број станица | 52 (2 у изградњи) |
Употреба | |
Власник линије | Градско вијеће Кијева |
Техничке карактеристике | |
Ширина колосјека | 1.524 (стандардна ширина) |
Кијевски метро је брзи ванулични, углавном подземни, транспортни систем Кијева. Постоје три линије, чија је оперативна дужина 69.648 km (43.277 mi), и управља 69,6 km (43,2 mi) рута, са 67,6 km (42,0 mi) које се користе за приходе и 2,048 km (1,273 mi) за неприходну услугу са 52 станице ѕа три подземне петље у центру града, лоцираних у десет округа Кијева.[1][2] На 105,5 м (346 фт 1,5 ин) испод нивоа земље, станица Арсенална на Свјатошинско-Броварској линији је друга најдубља метро станица на свијету после станице Хонгјанкун у Чонгкингу.[5] Данас се систем састоји од три линије и 52 станице у центру града Кијева.
Кијевски метро је након отварања 6. новембра 1960. године као први брзи транзитни систем у Украјини и трећи у Совјетском Савезу, послије метроа у Москви и Санкт Петербургу и 14. метро у Европи.
Све линије су електрифициране константним напоном од 825 V, а на њима саобраћају електромоторни возови са 5 вагона у дужини од приближно 100 м. Метро је отворен за путнике сваког дана од 05:30 до 23:00.
Кијевски метро је првобитно отворен 6. новембра 1960. године као јединствена линија од 5,24 km (3,26 mi) са пет станица. У 2016. години, годишњи промет метроа износио је 484,56 милиона путника, или око 1,32 милиона путника дневно.[1][2] Метро је чинио 46,7% терета јавног превоза Кијева у 2014. години.[6]
Системом управља општинско предузеће „Кијевски метрополитен“ и подређено је Кијевска градска државна управа (оригинални назив на украјинском језику је Київська міська державна адміністрація, скраћено КМДА), створено 1990. године као правни сљедбеник предузећа подређеног Министарству унутрашњих послова. Ово предузеће запошљава скоро 8.000 радника[7], обухвата администрацију, 13 одјељења, посебно електро депо (Тч-1 „Дарница“, Тч-2 „Оболон“ и Тч-3 „Харковске“), фабрику за поправку вагона (ВРЗ) и друге пододсјеке.[8] Главни приход компаније потиче од основне дјелатности — превоза путника, у виду директног плаћања путника и као накнада града за повлашћене категорије грађана, као и неосновних прихода — закупа простора, средства за оглашавање и субвенције из буџета града.
У совјетско вријеме метро је био посвећен Владимиру Лењину.[9] За вријеме независности, на новим натписима престало је спомињање Лењина, а садашње ријечи „имена В. И. Лењина“ су уклоњене 1990-их). Године 1981. одликован је Орденом радне црвене заставе.[10]
Четири станице прве фазе изградње („Вокзална“[п 1], „Универзитет“[п 2], „Хрешчатик“[п 3], „Арсенална“[п 4]) признате су као споменици архитектуре локалног значаја, а још три станице („Дњепар“[п 5], „Либидска“[п 6], „Златна капија“[п 7]) имају статус „новооткривеног објекта културног насљеђа“.
Аутори станице „Златна капија“ 1991. године добили су Државну награду Украјине за архитектуру.[11]
Све станице кијевског метроа имају 4G покривеност мобилних оператера Vodafone Украјина,Kyivstar и lifecell.[12]