From Wikipedia, the free encyclopedia
Квасац је једноћелијска гљивица која претвара скроб у шећер, а шећер у алкохол и угљен-диоксид. Користи се за алкохолно варење и дизање теста.[1] Први квасац настао је пре више стотина милиона година и тренутно је препознато најмање 1.500 врста.[2][3][4] Процењује се да они чине 1% свих описаних врста гљива.[5]
Квасац | |
---|---|
Квасац врсте | |
Научна класификација | |
Домен: | |
Царство: | |
Групе и подгрупе | |
|
На ћелијама се уочавају испупчења која расту и након неког времена се одвоје. Када се одвоје наставе да живе самостално. Најчешће се размножавају пупљењем али неки се размножавају и спорама.
Квасци немају посебне органеле за кретање. Кисеоник упијају целим телом. Уз помоћ кисеоника који удишу и шећера којим се хране долазе до енергије. Квасци могу да створе енергију И без кисеоника, тада избацују угљен-диоксид И алкохол. Овај процес се назива ферментација или алкохолно врење.[6]
Људи користе ову способност квасца да претварају шећер у алкохол и тако од разног воћа (грожђа,шљива,кајсија…) праве вина и друга алкохолна пића.Већина квасца у себи садржи комплекс витамина Б.
Квасци живе у земљишту али воле и подлоге богате шећерима, као што су плодови И цветови са цветним соковима. Они могу и да изазови кварење хране. За нас је посебно важна кандида.
Кандида иначе нормално живи у цревима човека, устима, женским полним органима и у мањој мери на површини коже. Превише кандиде у цревима изазива грчеве, надимање И пролив.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.