Катапулт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Катапулт је справа за опсаду која користи полугу за бацање пројектила на велике удаљености.[1] Име је настало од грчке речи κατα (за) и βαλλειν (бацање (пројектила)). Катапулт је обично прављен за само време опсаде, многе армије су носиле само делове катапулта, јер је дрво за његову израду било веома доступно.
Најранији катапулти датирају најмање из 7. века пре нове ере, а за јудејског краља Озију је забележено да је опремао зидове Јерусалима машинама које су гађале „великим камењем“.[2] Катапулти се помињу у Јаџурведи под именом „џјах“ у 30. поглављу, 7. стих.[3] У 5. веку пре нове ере мангонел се појавио у старој Кини, као тип вучног требушета и катапулта.[4][5][6] Ране употребе су такође приписане Аџаташатру из Магаде у његовом рату против Личавија у 5. веку п. н. е.[7] Грчки катапулти су изумљени у раном 4. веку п. н. е, а потврдио их је Диодор Сикулус као део опреме грчке војске 399. п. н. е, а затим су коришћени при опсади Мотије 397. п. н. е.[8][9]