Кадиз

Кадиз
Кадиз;
	Поглед на Кадиз
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Шпанија
Аутономна заједница	Андалузија
Становништво
Становништво	‍
—	127.200
— густина	9.563,91 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	36° 31′ 48″ С; 6° 17′ 34″ З
Апс. висина	11 m
Површина	13,30 km2
	Кадиз Кадиз на карти Шпаније
Остали подаци
Градоначелник	Хозе Марија Гонзалез
Веб-сајт
	cadiz.es

Кадиз (шп. ) је главни град истоимене покрајине Кадиз у шпанској аутономној заједници Андалузија, и градски центар Залива Кадиз.^[1] Tрећи је по величини град Андалузије и један од најактивнијих градова Андалузије у економском и индустријском смислу. Осим тога, заједно са општинама Чиклана де ла Фронтера, Херез де ла Фронтера, Пуерто де Санта Марија, Пуерто Реал, Рота и Сан Фернандо чини заједницу општина Залива Кадиз.

Кратке чињенице Кадиз, Административни подаци ...

Затвори

Град је од несумњиво великог туристичког значаја због своје дуге и значајне историје која траје више од 3.100 година.^[2]

Гадир (גדר, првобитно феничанско име града), етимолошки значи „тврђава“ или „утврђење“. Одговара имену „Агадир“ које је често на северу Африке као на пример Агадир у Мароку. И дан данас, код Бербера „агадир“ значи „зид“. Гадир је била најзначајнија феничанска енклава у античко доба на Иберијском полуострву.

Касније је град био познат по свом грчко-атичком имену — Гадеира“. На латинском, град се звао Гадес.

Кадиз има медитеранску климу. Просечна годишња температура је 18,1°C, карактеристична за медитеранско поднебље. Најтоплији месец је август са просечном највишом температуром од 34,7°C, док је просечна најнижа температура у најхладнијем месецу, јануару, износи 9,9°C,

Кадиз је основан око 80 година после Тројанског рата. Град су оновали Феничани, и дали му име Гадир (феничански:גדר), који су га користили при трговини са Тартешанима. Гадир је био град-држава на ушћу реке Гвадалкивир, око 30 km северзападно од Кадиза (његова тачна локација никад није јасно установљена).

Кадиз се сматра једним од најстаријих градова у Западној Европи. Традиционално, датум његовог оснивања се смешта у 1104. п. н. е., према Велеју Петеркулију у Историја Рима 1:2,1-3), мада од 2004, ни једно археолошко откриће није старије од 9. века п. н. е. Једино решење овог неслагања је претпоставка да је Кадиз у почетку био мала трговачка испостава.

Касније су га Грци назвали Гадира, или Гадеира. Према грчкој легенди, Гадир је основао Херакле након што је убио Гериона, монструозног ратника-титана са три главе и три попрсја и само једним паром ногу. Поред Кадиза постоји један „тумулус“ (брежуљак) за кога се каже да је Герионов гроб.^[3]

Картагињани га освајају око 500. п. н. е., а од 206. п. н. е. је у саставу римске државе ~ Gades је током владавине Јулија Цезара преименован у Iulia Augusta Gaditana. У 5 веку Кадиз је у власти Визигота, а од 711. године под Арабљанима. 1282. улази у састав Краљевине Кастиље.

1587. Кадиз је напао Френсис Дрејк са 24 брода и потопио у луци преко 20 шпанских бродова спремних за инвазију на Британска острва.

Флота од 17 енглеских и 24 холандска ратна брода са око 100 транспортних бродова у којим су биле трупе за десант, под заједничком командом енглеског адмирала Чарлса Хауарда, 1. грофа од Нотингема, и генерала Роберта Девероа, 2. грофа од Есекса, напала је Кадиз 1596. г. Искрцана војска заузела је град, а у Лукалуци уништила 13 ратних и 40 трговачких бродова.

Енглези су га без успеха опседали 1625, 1656. и 1702. године. Између 1793. и 1800. године у више наврата га са мора бомбардује британска флота под адмиралима Џоном Џервисом, 1. грофом од Сент Винсента и Кутхубертом Колингвудом, 1. бароном од Колингвуда.

1805. године адмирал Хорејшио Нелсон је успешно блокирао Кадиз и ратним лукавством је више пута покушавао да намами фрнацуско-шпанску флоту под командом фрнацуског адмирала Пјер-Шарла Вилнева да исплови из луке; од 1810. до 1812. године град је издржао двогодишњу опсаду француских трупа, а од 1823. до 1828. године Кадиз је био окупиран од стране Француза.

Према процени, у граду је 2008. живело 127.200 становника. ^[4]

Више информација 1981., 1989. ...