Кабинет куриозитета
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кабирнет куриозиета (познат и под немачким називом Kunstkabinett, Kunstkammer или Wunderkammer) је енциклопедијска збирка предмета којима су категоријске границе, током ренесансе када је појава била најзаступљенија, тек требало да се утврде. Са савременом терминологијом можемо рећи да су се у овим кабинетима налазили предмети природне историје (понекад лажни) геологије, етнографије, археологије, верске или историјске реликвије, уметничка дела и антиквитети. "Кабинет куриозитета је био третиран као микрокосмос или позориште света или позориште сећања. Кабинет је симболично представљао моћ онога ко га прави и показивао његову моћ над светом кроз његову унутрашњу, микроскопску репродукцију".[1] Мислећи на кабинет Чарлса I Стјуарта, Петар Томас је тврдио да "кабинет представља облик пропаганде".[2] Поред најпознатијих и најбоље документованих кабинета владара и аристократа, чланови трговачке класе и рани пионири науке у Европи су формирали збирке које су претходнице музеја.
Класичан кабинет куриозитета је настао у 16. веку, иако су приватне збирке постојале и раније. Од Кабинет Рудолфа II, цара Светог римског царства (владао од 1576 до 1612), који се налазио у Храдчани у Прагу, је био најбољи кабинет северно од Алпа и служио је као место где се иде због мало мира и одмора за размишљање,[3] али је такође служио да покаже његову величанственост и моћ симболичним излагањем које је церемониално приказивано званичним гостима попут дипломата.[4] Рудолфов ујак, Фердинанд II, надвојвода Аустрије, је такође имао колекцију обраћајући посебну пажњу на слике људи са интересантним деформацијама.