From Wikipedia, the free encyclopedia
Ихтиофауна Требишњице и Требињског (Горичког) језера обухвата карстно подручје источне Херцеговине које је оскудно воденим токовима па самим тим има просторно ужи значај за Републику Српску и Босну и Херцеговину.[1]
У склопу подручје Требишњице и Требињског (Горичког) језера које су на северном и северозападном ободу у саставу Парка природе „Орјен“ налазе се сливови Сушице и део тока Требишњице са Требињским (Горичким) језером.
Подручје слива реке Требишњице једно је по падавинама од најбогатијих у Европи (које у просеку износе 1.800 мм годишње), уз чији слив се налази место Црквице највише кише у Европи (у просеку 4.900 мм годишње).
Требишњица је херцеговачка река понорница дуга 96,5 km која извире близу Билеће испод стрмог одсека планине Влајиња (492 метара) на надморској висини од 398 метара.
Површина слива износи 2.250 km² Требишњица је део комплекса подземних и надземних река чије је крајње исходиште Јадранско море, односно река Омбла (позната и под именом Ријека Дубровачка) која се улива у море код Дубровника.
Обласни речни слив (дистрикт) реке Требишњице, на територији Републике Српске, има укупну површину од 4.058 km² и налази се на самом југоистоку Босне и Херцеговине. Од тога површина, која припада сливу Требишњице износи 1.980 km², а сливу Неретве 2.078 km2. Ово је део територије Републике Српске који припада медитеранском сливу, док остатак њене територије припада сливу Црног мора.
Највиша тачка подручја Обласног речног слива (дистрикта) реке Требишњице је врх Калелија на коти од 1.977 m.n.m. који се налази на планини Зеленгори, док је најнижа тачка у кањону реке Брегаве на ентитетској граници код села До на надморској висини од 100 m.n.m.
Ово је акумулационо језеро, на око 4 км од Требиња, настало изградњом бране за потребе хидроцентрале Требиње II (Горица) 1965. године. Запремине је 9,0 хм3, односно површине 171 хектара воде.
Због недостатка научне литературе за ихтиофауне Требишњице, осим података Адема Хамзића,[2] као аутохтоне и алохтоне риба и значајне риболовне врсте које се наводе на бројним сајтовима и у публикацијама су:
Заступљеност аутохтоних врсте риба у сливу Требишњице је 61,1%, а у најзначајније спадају:
Заступљеност алохтоних врсте риба у сливу Требишњице је 38,9%, а у најзначајније спадају:
Како су Требишњица, Требињског језеро и Билећко језеро међусобно повезани, након порибљавања другим алохтоним врстама, могу се те врсте пронаћи и у овим водотоцима.[4] Неке од тих врста су:
Уношењем алохтоних врста, њиховим прилагођавањем на услове воде и мрештењем, дошло је до укрштања алохтоних и аутохтоних врста чиме је створена потпуно нова слика генетских и фенотипских особина, а што је довело у опасност очување генског фонда ендемских салмонидних врста риба Требишњице.
Из тих разлога указала се потреба да Хидроелектране на Требишњици приступе изради студије „Процјена стања ихтиофауне на акумулацијама Билећа и Требиње са планом заштите и одрживим коришћењем“ којом се извршила процјена стања ихтиофауне на акумулацијама Билећа и Требиње, утврдио се квантитативни и квалитативни састав рибљег фонда на Билећком и Требињском језеру и предложен план заштите са препорукама за одрживо коришћење.
Због карстног система подручја Требишњице и Требињског језера, међу ихтиофауном ових водених површина налазе се и значајне стеноендемичне врсте попут гатачке гаовице (Telestes metohiensis).
Назив врсте | Врста од значаја | Аутохтона | Алохтона | Спортски риболов |
---|---|---|---|---|
Стругач (Squalius svalize) | Да | Да | Не | Да |
Бијели клен (Squalius squalius) | Не | Да | Не | Да |
Гатачка гаовица (Telestes metohiensis) | Да | Да | Не | Не |
Поточна пастрмка (Salmo trutta) | Да | Да | Не | Да |
Младица (Hucho hucho) | Да | Да | Не | Да |
Калифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss) | Не | Не | Да | Да |
Шаран (Cyprinus caprio) | Не | Не | Да | Да |
Угор (Anquilla anquilla) | Не | Да | Не | Не |
Бели амур (Ctenopharyngodon idella) | Не | Не | Да | Да |
Лињак (Tinca tinca) | Не | Не | Да | Да |
Балонијев балавац (Gymnocephalus baloni-cernua) | Не | Не | Да | Не |
Сом (Silurus glanis) | Не | Не | Да | Да |
Деверика (Abramis brama) | Не | Не | Да | Не |
Црвенперка (scardinius erythroprhalamus) | Не | Не | Да | Не |
Тостолобик (Hypophtalamichtys molotrix) | Не | Не | Да | Да |
Сунчаница (Lepomis gibbosus) | Не | Не | Да | Не |
Патуљасти сомић (Ictalurus nebulosus) | Не | Не | Да | Не |
Изградња хидроелектрана у сливу Требишњице започела је 1960-тих акумулацијом на подручју Мируше, данас Билећког језера. Након тога, следи изградња шест нових хидроелектрана, пет акумулација, више километара канала, бетонирања речних корита, зачепљења понора итд. То је нарушило природни екосистем. Требишњица је постала готово потпуно изолована од околине, са измењеном климом, протоком воде, што је резултовало изумирање ендемских биљних врста попут конопље, смањење животињских врста попут „људске рибице“, угинуће риба у Билећком и Требињском језеру и слично.
Зато за Требишњицу не можемо рећи да је бистра и хировита река, већ укроћена и усидрена у свом новом бетонском кориту покушавајући да створи нови екосистем богат и жив. не дозвољавајући себи да се преда и покорава људским поступцима, већ да остане крхак и стамен као и сама Херцеговина.[5]
Изградњу седам хидроелектрана са пет акумулација подручју хидро система Требишњице је за даљи опстанак и развој ихтиофауне постало угрожено подручје.
Порибљавање алохтоним врстама, намерно или случајно, имало је несагледиве последице за аутохтону, а посебно ендемичку ихтиофану у сливу реке Требишњица, и захтева што хитније решавање ове проблематике у Републици Српској, Босни и Херцеговини и у региону.[2]
У циљу очувања рибљег фонда „Хидроелектране на Требишњици“ сваке године врше редовна порибљавања са млађи калифорнијске и поточне пастрмке различитих узрастних категорија. Ради се о пуносистемском узгоју, почевши од матичног јата, мреста, производње млађи, па до формирања матичног јата неопходног за репродукцију. Производња се обавља на две локације:
Основна намена ових објеката је производња икре и млађи салмонидних врста рибе за потребе порибљавања Слива Требишњице и свих отворених вода Источне Херцеговине.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.