From Wikipedia, the free encyclopedia
Итоку (懿徳天皇 Itoku-tennō) познат и као Ојаматохикосукитомо но Микото био је четврти цар Јапана.[2][3] Сматра се да је владао од 510. п. н. е. до 476. п. н. е.[4]
Итоку | |
---|---|
Датум рођења | 53. п. н. е. |
Датум смрти | 477. п. н. е. (76 ) |
Гроб | Унеби јама но минами но Масаго но тани но е но мисасаги (Нара) |
Цар Јапана | |
Период | 510. п. н. е. – 477. п. н. е. п. н. е.[1] |
Претходник | Анеи |
Наследник | Кошо |
Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет царева Јапана, укључујући и Анеија, па их класификују у тз. митолошке цареве, све до Суџина након чега долазе владари са чвршћим доказима постојања.[5] Име „Итоку“ је постхумно име које се јапанском обичају додељује после смрти.[6]
Историчари сврставају Итокуа у тз. митолошке владаре јер чврстих доказа о његовом животу и владавини не постоје и мало се тога зна о њему.[7] У записима Коџики и Нихон шоки остало је сачувано име и генелогија владара. Иако нема јачих доказа да је овај владар заиста владао, Јапанци су традиционално прихватили његово постојање одржавајући место које се сматра његовим гробом (царски мисасаги).[8] Сматра се да је био син цара Анеија и принцезе Нунасоко Накацу која је била унука Котоширо Нушија.[9]
Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Итоку био други или трећи син цара Анеија[10] али није наведено зашто је Итоку прескочио своју старију браћу као владар на трону.[11][12] Сматра се да је владао из палате Мигарио-но-мија у месту Кару који ће касније бити део Јамато провинције.[10]
Посмртно име цара у грубом преводу значи "добра врлина". Ипак сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[8]
Право место где је сахрањен цар Анеи ни данас није познато[2] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари. Тамо је и његов званични маузолејум Унеби јама но минами но Масаго но тани но е но мисасаги.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.